Ekonomski scenario za 2024. godinu – nadamo se najboljem, a spremni smo za sve

Puna pluća, puna kuća i puna slamarica, kao i za svaku godinu, i za ovu želje građana relativno su skromne. Anketirani građani žele veće plate i veći kućni budžet.

Iste želje šalje im i prvi čovek srpskih finansija. Ne kroz kolone i brojeve, već u opuštenijem ritmu, na mreži gde niže preglede i lajkove.

"Neka vam godina bude puna zdravlja, sreće i lepih trenutaka, a državni trezor pun novca, kao i vaši novčanici", poručio je ministar Siniša Mali. 

I biće tako, obećava. U novčanicima velikog broja građana od januara veća primanja. Na čekovima penzionera biće za 14,8 odsto veći iznos, plate zaposlenih u javnom sektoru veće su za 10 odsto, a minimalac za 17,8 procenata.

"Prosečna penzija će sa ovim povećanjem, uz ono koje smo imali od 5,5 odsto u oktobru, ići na 390 evra. Nama je sada prosečna zarada oko 830, 840 evra. Ispunićemo obećanje koje smo dali da 1.400 evra bude prosečna plata u Srbiji na kraju mandata naredne vlade, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada", kaže Mali.

Da bi se ispunila obećanja, potrebno je da privreda nastavi da raste. U prethodnoj je na nju uticala inflacija, i na države sveta i na našu. Umesto planirana tri procenta, srpska ekonomija porasla je za oko 2,5. Ubrzanje tog tempa ekonomisti vide u povećanju broja izvoznih tržišta.

"Da se okrećemo ka onim zemljama i ka onim izvoznim tržištima koja nisu u stagnaciji ili koje imaju veće stope privrednog rasta, a tu pre svega mislim na BRIKS i BRIKS+ tržišta i posebno ona tržišta sa kojima imamo sada dogovorene ili su u procesu pregovora bileateralni spoljnotrgovinske aranžmani - Kina, Emirati, a uskoro i Južna Koreja", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

A svet i Srbija proteklu godinu borili su se sa inflacijom. U odnosu na mart kada je sa 16,2 odsto dostigla maksimum u proteklih dvadesetak godina, u našoj zemlji je krajem godine prepolovljena. Kreatori javnih finansija očekuju - u drugoj polovini godine biće oko tri procenta. Stručnjaci su manje optimistični.

"Najnezahvalnije je licitirati koji će to biti procenat jer to zavisi od mnogo faktora. Činjenica je da je ona u silaznom trendu i to vidimo u poslednjih pola godine. Da li će ona biti 5, 4 ili šest procenata, to niko ne može da zna sa sigurnošću, ali ukoliko pratimo trendove, a obično se oslanjamo na ono što radi ECB, ne možemo da ne kažemo da su kamate dostigle neki vrhunac i da očekujemo smanjenje", ocenjuje profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić.

I dok čekamo da nam se slamarica napuni, novac je sve skuplji, kažu ekonomisti. I domaći i svetski su saglasni - prošlo je vreme jeftinog novca. 

"Mnogo se aktivnosti promenilo u zadnjih nekoliko godina i ja bih rekao da se rađa jedan novi politički ali i ekonomski svet", zaključio je Aćimović.