Nemac uštedi oko 300 evra mesečno, a domaćinstvo u Srbiji sa prosečnim prihodima oko 50

Prošle godine Evropljani su uštedeli osminu svog prihoda, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.  Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda. Ta stopa je bliža vrednostima pre pandemije.

Dušan Protić je gostujući u Jutarnjem programu istakao da je ključni faktor za štednju prihod, onaj deo koji može da se odvoji za štednju. To je jedan faktor, ali i ekonomska opšta situacija, i inflacija, odnosno kretanje cena.

Međutim, ukazuje da to nije uvek jednaka situacija kao inflacija, odnosno kretanje ovih opštih dobara, opšte potrošnje.

U kontekstu istraživanja, prema podacima Eurostata, navodi da su naši podaci, poslednji raspoloživi po istoj metodologiji, od 2019. godine, neposredno pred pandemiju.

"I oni su bili negde na 1,5 odsto, što u tom momentu nije tako loše, ako se poredimo sa Grcima i sa Poljacima. To su neke vrednosti koje teže toj nuli. Odnosno, nešto su malo iznad. Jedva se nešto izdvaja za štednju. Dok su tada, to bili Nemačka, Luksemburg. Švajcarska je evropski šampion, ona je negde ove godine na 23 odsto", navodi Protić.

Pokazatelji za kraj prošle godine su da su prihodi po članu domaćinstva u Srbiji još uvek nešto manji nego rashodi, 29.500 dinara, tako da se još uvek između njih ne javlja pozitivna razlika.

"Naravno, reč je o statistici koja to uproseči i pokaže agregatne podatke. Prema tim agregatnim podacima nije tako loša situacija. Kada se gleda ukupna štednja, ona raste u ove dve, tri godine nakon pandemije, stigla je na nekih 14 milijardi", ističe Protić.

Ko može da štedi u Srbiji

U Srbiji je jedno prosečno domaćinstvo uspelo mesečno da uštedi 6.081 dinara, znači oko 50 evra. Pitanje je, kaže Protić, koje je to prosečno domaćinstvo u Srbiji, i da li ono uopšte ima neku štednju u ovom momentu.

"Znači, kada govorimo o štednji, opet je reč o nekim domaćinstvima koji imaju više prihode i onda se to pokaže na vrednostima koje se agregatno negde prikrivaju i potom se onda negde uproseče. Tako da, prvi preduslov jeste, naravno, da uopšte postoje ekonomske mogućnosti za štednju. Tu, s jedne strane, jeste problem prihode, znači uopšte ekonomska aktivnost i mogućnost viših zarada, rasta zarada, ali tako, s jedne strane", objašnjava on.

S druge strane, dodaje to su troškovi. Cene robe su veliki teret, a naše tržište je relativno malo pa se za razliku EU, ne može porediti na taj način. Zato su, napominje, kod nas troškovi trgovine i  dobavljača, nešto veći i utiču na relativno višu cenu nego na zemljlje EU.

Kad dođu "crni dani"

Smatra da su nas dve velike krize, 2020. pandemija, zatim rat u Ukrajini, naučile da je štednja važna.

"Štednja treba nekako da pruži nekakvu ekonomsku i ličnu sigurnost i to je njena osnovna svrha. I naravno da te krize nekako dođu, kako kažu, došli crni dani, pa onda vadimo ta neka sredstva iz štednje", kaže Protić.

Podaci kažu da je najviše onih koji štede i dalje u slamarici, 53 odsto.

Potvrđuje da je neformalna štednja još uvek pretežni oblik, zato što ta sredstva nisu aktivno u potrošnji, pripadaju štednji, samo što nisu na računima banaka.

"To jeste bitan faktor, ali nikada ne treba zaboraviti da treba doći do te neke razlike, znači do  mogućnosti da se uopšte uštedi. Reč je o prihodima koje treba ostvariti s jedne strane i rashodima. Znači da opet treba negde racionalno trošiti kako bi se došlo do te razlike koja bi omogućila štednju", zaključuje Protić.