Produbljuje se kriza u građevinskom sektoru i na tržištu nekretnina u Kini

Poslednjih meseci u Kini se produbljuje kriza građevinskog sektora i tržišta nekretnina, jer je nakon drugog najvećeg investitora u tom sektoru "Evergrandea", nelikvidna postala i po obimu prodaje vodeća privatna investiciona građevinska firma u zemlji "Kantri garden".

Ozbiljna dužnička kriza zahvatila je kinesko tržište nekretnina sredinom 2021, koju je tvrde pojedini domaći ekonomisti, praktično pokrenula vlada uvođenjem oograničenja na zaduživanje u 2020. - to je poremetilo poslovni model krupnih građevinskih firmi u zemlji koje su se oslanjale na brz obrt, odnosno, krupno redovno zaduživanja koje omogućuje brzu izgradnju i prodaju nekretnina.

Kada su na snagu stupili novi propisi, građevinci su odjednom ostali bez dotoka novca, usled čega nisu bili u stanju da isplate dospele obaveze i dovrše mnoge velike projekte.

Protesti oštećenih građana i opšta atmosfera neizvesnosti, uz usporavanje ekonomske aktivnosti zbog pada potražnje za kineskim proizvodima iz inostranstva, doveli su do pada cene nekretnina i najamnina, što je dalje otežalo položaj građevinskih kompanija, ali i lokalnih vlada koji su veliki investitori u infrastrukturu poput konferencijskih centara, stadiona ili aerodroma.

Prva krupna žrtva

Pažnju ne samo domaćih već i stranih ekonomista posebno je privukao slučaj giganta kineskog građevinarstva "Evergrandea", koji je širom zemlje, pored stambenih blokova, gradio velelepne fudbalske stadione i drugu skupu infrastrukturu.

Reč je o po obimu prodaje drugoj investicionoj građevinskoj grupi u Kini, koja u svom sastavu ima i preduzeća koja se bave poslovima van te grane, kao što je fabrika automobila na električni i hibridni pogon.

Konglomerat "Evergrande", koji je na vrhuncu zapošljavao oko 200.000 ljudi i radio na oko 1.300 građevinskih projekata širom Kine, postao je insolventan i oglušio se o isplatu dospelih dugova poveriocima 2021. godine.

To je snažno uzdrmalo tržište nekretnina i prouzrokovalo finansijsku krizu, pošto je "Evergrande" uzimao pozajmice od preko 200 raznih poverilaca, od kojih su oko 170 bile banke.

Nedostatak likvidnosti teško je pogodio brojne podizvođače i snabdevače, a prestanak radova na gradilištima širom zemlje prouzrokovao je brojne proteste građana koji su unapred uplatili te stanove.

Sablasne scene nedovršenih solitera, hotela i poslovnih zgrada zapanjile su kinesku javnost i emitovane i u inostranstvu.

Zbog pretnje bankrota, kineske vlasti su uvele privremenu zabranu prodaje deonica te kompanija, ali nakon što je ona uklonjena u avgustu ove godine prvog dana poslovanja na hongkonškoj berzi njihova vrednost je potonula za 80 posto.

"Evergrande" je prethodno u 2021. i 2022. ostvario gubitak od oko 80 milijardi dolara, a njegov ukupni dug je na početku ove godine procenjen na oko 338 milijardi američkih dolara. Kompanija je i u SAD zatražila zakonsku zaštitu kako poverioci ne bi preuzeli njene posede u toj zemlji.

"Evergrande" je, uprkos ogromnom dugu, otišao u prestruktuiranje, a ne likvidaciju.

Divovi na klimavim nogama

Još jedan div kineskog građevinarstva koji sada grca u dugovima je "Kantri garden", privatna kompanija sa sedištem u provinciji Guangdong (Kanton), koja se nalazi pod pritiskom, uglavnom, stranih poverilaca.

Po pisanju kineskog portala za ekonomska pitanja Kaisin, "Kantri garden" je krajem prošle decenije nadmašio "Evergrande" po obimu prodaje, zahvaljujući fokusu na relativno zapostavljenim gradovima tzv. "treće" i "četvrte" klase i tako postao najveća investiciona građevinska firma u zemlji (Reč je o neformalnom sistemu kategorisanja gradova po ekonomskoj snazi, strateškoj važnosti i populaciji koji koriste poslovni ljudi i novinari u Kini).

Mada se sve do kraja prošle godine, uprkos velikoj krizi u građevinskom sektoru, dobro držao, uspevši da kupcima preda ključeve za čak 700.000 stanova, "Kantri garden", je konačno poklekao tokom leta kada je propustio da stranim poveriocima vrati 534 miliona dolara koji su dospeli na naplatu.

Kompaniji je, sudeći po njenom finansijskom izveštaju iz prošle godine, tvrde kineski ekonomisti, potrebno da svakog meseca od prodaje zaradi tri milijarde dolara prosto da bi dovršila postojeće projekte i obezbedila svoje minimalno funkcionisanje, što, naravno, ne uključuje troškove kao što su isplata dugova ili kupovina zemlje za gradnju.

Ona, međutim, zbog velikog pada u prodaji nekretnina od maja ove godine nije u stanju da zaradi ni toliko.

Inače, s obzirom da je prošle godine ostao solventan, "Kantri garden" je tokom ove uspeo da nastavi sa uzimanjem pozajmica, ali su zbog opšteg nepoverenja finansijskih institucija prema građevinskom sektoru one bile tako male da nisu bile dovoljne da pokriju troškove poslovanja ni u trajanju od samo par nedelja.

Smatra se da kompanija sada ima ukupni dug od oko 104 milijardi juana (14 milijardi dolara), koji ne može da vrati. Kao i u slučaju "Evergrandea", ako dugovi ne budu reprogramirani i projekti na kojima radi završeni, i stotine hiljada građana koji su unapred uplatili stanove mogli bi da nepovratno ili, bar u velikom delu, izgube svoj kapital.

Ovo stoga što je, bar u ovom trenutku, teško zamisliti da bi ove privatne kompanije, uprkos svom značaju, mogle da u socijalističkoj Kini budu tako priviligovane da od države prime desetine milijardi dolara kao ispomoć za preživljavanje.

Posrtanje "Kantri gardena" imaće osetan uticaj ne samo na Kinu, već i druge zemlje, pre svega Maleziju, gde u državi Džohor on treba da do 2035. godine izgradi urbani kompleks "Forest siti" vredan čak 100 milijardi dolara, u kojem bi živelo oko 700.000 ljudi.

Budućnost neizvesna i za obične građane

Građevina i prodaja nekretnina u Kini imaju krupan udeo od oko 30 procenata u bruto društvenom proizvodu zemlje.

Potražnja za čelikom i drugim sirovinama i uslugama potrebnim u građevinarstvu, kao i prilike za zapošljavanje koje je generisao taj sektor predstavljali su veliki zamajac za ekonomski rast zemlje. Zato su finansijska slabost, atmosfera nesigurnosti i usporavanje razvoja u njemu bitan faktor koji utiče na stanje celokupne kineske ekonomije.

Takođe, kineski građani tradicionalno nastoje da štede za budućnost ne u bankama, već kupovinom stanova - smatra se da je oko 70 odsto ušteđevine koju oni poseduju uloženo u nekretnine.

Međutim, opasnost da novac koji su uložili u izgradnju nekretnina može u celini nestati zbog bankrota građevinskih kompanija sada je vrlo velika, što građane prisiljava da se uzdrže od daljeg takvog ulaganja.

I zbog toga, između ostalog, ceo građevinski sektor u Kini sada doživljava osetan pad u prihodima - ima i poslovnih ljudi koji s pesimizmom gledaju i na njegovu budućnost, smatrajući da se tržište nekretnina u zemlji praktično nikada neće u potpunosti oporaviti zbog dugoročnog pada populacije koji sledi u narednim decenijama.