Zbog čega kuća u Toskani košta kao stan u Beogradu

Kupaca za nekretnine u Srbiji sve je manje. To tržište još jedan kvartal zaredom beleži pad prometa. Ipak, prodavci i dalje drže cene kvadrata.

Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da tržište nekretnina nastavlja trend stabilizacije i smirivanja, a cene nastavljaju da usporavaju svoj rast.

Dodaje da detaljnije podatke o cenama nekretnina građani mogu da prate na sajtu Geodetskog zavoda u izveštajima o tržištu nepokretnosti kao i u izveštaju o indeksu cena.

Ivana Štrbac napominje da je Srbija jedna od retkih zemalja sa najrazvijenijim načinom praćenja tržišta nepokretnosti i masovne procene.

Navodi da je prosečan kvartalni broj kupoprodaja u 2018. i 2019. godini bio oko 25.000 do 26.000 ugovora na kvartalnom nivou.

"To se promenilo posle pandemije i imamo broj ugovora koji se kreće prosečno 35.000 ugovora na kvartalnom nivou da bi u četvrtom kvartalu 2022. godine dostigao broj od preko 37.000 ugovora“, rekla je Štrbac, što je najviša tačka na grafikonu.

U trećem kvartalu 2023. godine beleži se 29.248 ugovora.

"U ovoj godini vidimo da se broj ugovora na kvartalnom nivou kreće oko 30.000 ugovora, što je i dalje značajno iznad predpandemijskog nivoa. Možemo reći da se na neki način stabilizovala ta izrazito velika i eksplozivna potražnja u prethodne dve godine“, ističe Štrbac.

Blaga korekcija cena nekretnina

Međutim, nije isto u svim državama i svim tržištima. Navodi primer Škotske gde je izašao izveštaj za drugi kvartal 2023. godine - kod njih se beleži pad prodaje nepokretnosti čak više nego u 2019. godine, pre pandemije.

Ivana Štrbac kaže da se cene nepokretnosti formiraju na osnovu potražnje i ponude. Već treći kvartal zaredom, beleži se međugodišnji pad broja kupoprodajnih ugovora i prometa.

To, kako kaže, sa jedne strane može da znači da je došlo do pada tražnje i da će to na neki način dovesti do stabilizacije cena, što se i desilo.

"To vidimo na osnovu indeksa cena gde cene više ne rastu iz kvartala u kvartal onom brzinom kako su rasle u prethodnom periodu. Sada vidimo jedno smirivanje, odnosno stabilizaciju i u nekim regionima je došlo i do stagnacije cena. Ako se ovakvi trendovi nastave i ne dođe do nekih većih potresa na tržištu i u svetu, mogu da se očekuju u sledećoj godini neke blaže korekcije, ali ja iskreno ne očekujem neke veće šokove“, objasnila je Štrbac.

Pad od par procenata, a ne od 20 odsto

Što se tiče cena nepokretnosti, Štrbac kaže da očekuje pad od par procenata, a ne kako pišu mediji pad od 20 procenata.

"Ja zaista ne verujem da je to realno, jer imamo i druge faktore koji utiču na cenu i na tržište. Recimo, odluka Narodne banke Srbije da se na neki način pauzira rast kamatnih stopa, može da ohrabri kupce da ponovo uzimaju stanove na kredit. A sa druge strane imamo i značajan udeo ruskih državljana koji su živeli pod rentom, a sada se možda odlučuju za kupovinu stana", kaže ona.

Prema njenim rečima, to može dovesti do toga da tražnja i dalje raste.

Kupiti kuću u Toskani

U medijima se moglo pročitati da, na primer, u Toskani može da se kupi kuća u vrednosti kuće od mnogo više kvadrata nego jedan stan od 60 kvadrata u Beogradu.

"Kada se priča o kupovini kuće u Toskani, to stvarno zvuči i romantično i zanimljivo i građanima verovatno to privuče pažnju, međutim, tržište uvek reaguje na odnose potražnje i ponude“, napominje Štrbac.

Prema njenim rečima, ono što se dešava u Beogradu je verovatno zato što je potražnja bila tolika da nije mogla ponuda da odgovori na taj nivo.

"A svakako i tržište kuća na selu, recimo u Italiji nije isto i ne može da se poredi sa tržištem stanova u metropoli, u glavnom gradu jedne zemlje. Cene stanova u centru Milana u proseku koštaju 10.000 evra po kvadratnom metru, u Rimu - 7.000 evra. Dakle, kuće na selu su tržište za sebe, u svakoj zemlji", kaže Štrbac.

"Cene kuća u srpskoj Toskani, u Šumadiji su daleko niže nego cene stanova u velikim gradovima“, zaključila je Ivana Štrbac.