Uz regenerativnu poljoprivredu do većih prinosa i ušteda

Zemljište zlata vredno, naročito kada u jednoj proizvodnoj godini omogući domaćinu da tri puta seje i pet puta žanje. Reč je o proizvodnji prolećnog i letnjeg postrnog spanaća i kosidbi lista peršuna. Da bi sačuvali kvalitet zemljišta prihvatili su principe regenerativne poljoprivrede.

"Mi smo prošle godine već koristili peletirani stajnjak, manje veštačkog đubriva, zasadili smo skoro tri hektara šumskih pojaseva za održavanje biodiverziteta oko naših parcela. To je značajno jer od toga mi ne možemo da imamo koristi brzo, ali kroz vreme to treba da se dokaže", objašnjava Toša Matić direktor "33 Paprika Martonoš".

Regenerativna i precizna obrada zemljišta predstavljaju dve različite metode održive poljoprivrede, smatra profesor Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, s tom razlikom što regenerativna obavezuje i stočarstvo.

"Pored naše zemlje u ovaj pilot projekat 2021. godine, koje je definisala Evropska komisija sudeluje Velika Britanija, Grčka, Poljska i Kenija, a pilot projekti pored ovog dobrog primera u ZZ, imamo i na području Pančeva i Rume", kaže profesor Pešić.

Dugo su poljoprivrednici uspevali da pad tržišnih cena nadomeste višim prinosima, sada prostor traže u smanjenju troškova. A tu precizna poljoprivreda, sa analizom zdravlja zemišta i uz varijabilne mape daje dobre rezultate.

"Kada pričamo o semenu i đubrivu, nismo još radili varijabilno prskanje i ostalo pričamo o nekih 15 odsto ušetde", smatra Miroslav Vlaović iz "Čenej Agrar"-a.

U Novom Kneževcu, Radovan je treća generacija poljoprivrednika u Bigovićima. Pamti kako je deda volovima obrađivao zemlju, a prvi traktor su kupili 1984. godine. Lane je na 270 hektara uštedeo oko 5.000 evra.

"Mislim da se ne bi isplatila ispod 200 hektara. Pošto su skupe mašine", smatra Bigović .

Novi standardi EU učiniće karbonske kredite najtraženijim.

"Ono što je već sada u EU definisano je karbonska taksa u svim delatnostima, to su benefiti koji se ostvaruju da taj karbonski otisak bude što manji. Jer, kao što je poznato, poljoprivreda negde grubo učestvuje sa 24 procenta emisije ugljen dioksida", ističe profesor Pešić. 

Između pametne njive, smart traktora i telefona i čovek mora biti mudar.