Svetska banka: Ekonomski rast Srbije će se ubrzati na tri odsto 2024. i na 3,8 odsto 2025. godine

Ceo region Zapadnog Balkana, nakon usporavanja ove godine, zabeležiće umereno ubrzanje ekonomskog rasta na 3 odsto sledeće godine i na 3,5 odsto  2025. godine, u uslovima oporavka u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner ovog regiona, navedeno je u izveštaju.

Svetska banka (SB) navodi da niža inflacija u regionu treba da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji.

"Uprkos višestrukim šokovima, zemlje Zapadnog Balkana uspele su da zabeleže rast, otvore nova radna mesta i smanje stepen siromaštva, što ukazuje na snažne osnovne ekonomske pokazatelje ovog regiona", rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Prema njenim rečima, Zapadni Balkan i dalje napreduje u sustizanju razvijenijih ekonomija Zapadne Evrope, ali nejednakom brzinom, što zahteva ciljane reforme kojima bi se ekonomski oporavak konsolidovao i prerastao u održivi rast.

Stopa zaposlenosti dostigla istorijski najvišu vrednost

Prosečna stopa zaposlenosti u regionu Zapadnog Balkana je ove godine dostigla novu istorijski najvišu vrednost od skoro 48 odsto, a od sredine 2022. do sredine 2023. godine otvoreno je 103.000 novih radnih mesta.

Uprkos nedavnim pomacima, učešće u rodnoj snazi je još nisko, što, uz dubok rodni jaz, otežava smanjenje siromaštva, a privrednici se i dalje žale na nedostatak radne snage.

U izveštaju SB piše da je neophodno povećati ulaganja u povećanje otpornosti na elementarne nepogode, između ostalog i u poljoprivredi.

"Ako zaštite poljoprivredu od prirodnih rizika i učine je otpornijom, ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da nastave da povećavaju produktivnost poljoprivrede, uprkos nepovoljnom uticaju klimatskih promena", izjavila je viša ekonomistkinja Svetske banke i jedna od autora izveštaja Nataša Rovo.

Inflacija u Srbiji, iako pada, i dalje među najvišima u Evropi

Svetska banka je procenila da će godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u ovoj godini biti oko dva odsto, iako se u drugoj polovini godine očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti.

Kako je rečeno na prezentaciji izveštaja, ekonomija Srbije je u prvoj polovini ove godine ostvarila rast po nižoj stopi od očekivane, pri čemu je početak godine bio naročito nepovoljan i rast je u prvom kvartalu procenjen na samo 0,9 odsto. 

Navedeno je i da je inflacija u Srbiji, iako je počela da pada, i dalje među najvišima u Evropi, a njen povratak u ciljani raspon Narodne banke Srbije (NBS) se očekuje sredinom 2024. godine.

Viši makroekonomista SB za Srbiju Lazar Šestović rekao je da su fiskalne performanse Srbije bolje od očekivanih, da je deficit niži nego što se predviđalo i to najviše zahvaljujući dobrim rezultatima na strani prihoda. 

Šestović je naveo da se javni dug Srbije stabilizovao na oko 56 odsto BDP-a, naglašavajući da su procene da će deficit tekućeg računa biti niži od očekivanog i da će iznositi oko 2,5 odsto BDP-a, a nastaviće se i snažan priliv stranih direktnih investicija.

“Pošto poljoprivredna sezona nije bila tako loša, nadamo se da će cene hrane početi brže da padaju. E, sada ostaje s druge strane taj zarez da se vidi kako će da utiču ova povećanja akciza koja su se desila nedavno, jer će to svakako da poveća cene. Nažalost, inflacija ostaje na nekom višem nivou do kraja godine uz smanjenje tek sredinom iduće godine“, rekao je Šestić.