Korišćenje semena "sa tavana" u setvi pšenice nosi velike rizike i gubitke

Setva pšenice stidljivo je krenula u Srbiji. Proizvođači još računaju kako da nakon dve loše godine ove jeseni zasnuju proizvodnju. Žito se, kažu, zbog plodoreda mora posejati, ali ovoga puta ima mnogo nepoznatih u jednačini. Ratari se dvoume koje seme da upotrebe, a ne znaju ni koliko će moći veštačkog đubriva da bace. 

"Mi stalno govorimo da poljoprivreda nije previše profitabilna grana, ali sada smo stvarno u velikom minusu. Biće velikih problema sa setvom pšenice, jer mislim da je prvo neće biti puno zasejano, a sa druge strane pošto proizvođači nemaju novca pitanje je i šta će sejati tj. koliko će biti posejanog zna 'sa tavana'", kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Većina proizvođača je, objašnjava, opterećena zaduženjima i kreditima i mnogi nemaju da se razduže kod firmi kod kojih su uzeli repromaterijal, pa tako nisu u situaciji da sada kupe deklarisano seme i đubrivo.

"Niko ne izbegava da seje kvalitetno seme. Svi mi volimo da nam rodi više i bolje. Ali, nema drugog načina da se zasnuje proizvodnja, kada ljudi nemaju para. Plodored mora da se poštuje. I sada kada nemamo novca za kvalitetno seme, mnogi se odlučuju za ono što imaju“, navodi ovaj poljoprivrednik.

"Pšenica je neophodna da bi zemljište ostalo u kondiciji, da bi se oslobodili trava, da bi se sačuvala struktrura zemljišta. Zbog toga poljoprivrednici svesno seju pšenicu 'sa tavana'. Ako je proizvođači dobro istretiraju i ako je selektiraju nema preteranog rizika po proizvodnju, ali ako je samo ovako poseju postoji rizik da bude glavničava, da se pojave bolesti, da bude manji rod“, dodaje naš sagovornik.

Mala tražnja za deklarisanim semenom

Da upotreba nedeklarisanog semena predstavlja rizik za proizvodnju tvrde i u zadrugama i dodaju da je prodaja semenske robe ove jeseni izuzetno mala.

"Mnogi ljudi će doraditi seme u svojoj režiji i sejaće to 'sa tavana'. Posledica ima dosta. Nekada se desi da se to seme ne istretira dobro, pa se pojavi glavnica. Možda ni nicanje neće biti dobro“, kaže Nandor Vereš, direktor zadruge "Agrosoj“ iz Neuzine.

Za razliku od ranijih godina ove jeseni je veoma teško proceniti koliko će pšenice biti posejano. Na osnovu prodatog deklarisanog semena to je gotovo nemoguće.

"Jako je slaba tražnja za deklarisanim semenom, jer je cena pšenice niska, oko 20 dinara, a proizvođači su očekivali bar 30. Ljudi nemaju para i boje se da se zaduže. Prodaja semenske robe i đubriva, kažem, ide jako loše ove godine. Seme 'sa tavana' se, inače, dorađuje i koristi iz godine u godinu i to jeste problem, ali sada je, po meni, alarmantno to što mnogi neće ni kombinovana đubriva bacati i to će sigurno biti problem“, dodaje naš sagovornik.

Ratari će ove jeseni manje sejati pšenicu

Prema prvim saznanjima, za razliku od prošle godine, ratari baš i nisu raspoloženi da seju pšenicu.

"Naši proizvođači se, pre svega, rukovode trenutnom situacijom. Kao što smo prošle godine imali situaciju da je pšenica, pored suncokreta, bila isplativa jer je imala solidan prinos i dobru cenu, ove godine pšenica je imala korektan prinos, ali izuzetno nisku cenu. Odgovor na to se ogleda u setvenim površinama i lično očekujem da pšenica bude posejana na između 550.000 i 600.000 hekatara, što je u odnosu na godinu ranije smanjenje od 15 do 20 posto“, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

"U principu to nije malo smanjenje, ali po meni ovo i nije neki problem. Ja sam pristalica da se srpski agrar više okrene intenzivnim kulturama. Naša agrarna politika ne upravlja resursima i setvenim površinama na taj način, već se proizvođači od godine do godine okreću kulturi koja im je u prethodnoj godini bila najisplativija. S obzirom na to da pšenica ove godine to nije bila, velika je verovatnoća da će se manje sejati“, dodaje naš sagovornik.

Rizici upotrebe semena "sa tavana"

Nedostatak novca, navodi, poljoprivrednici kompenzuju alternativnim rešenjima kada je reč o agrotehnici. To, svakako, nije dobro.

"Podaci govore da više od polovine poljoprivrednika seje tzv. tavansko seme, koje je nesertifikovano. To je prvi korak u primeni agrotehnike i ako mi sada na tom prvom koraku podbacimo ne znam kakav prinos možemo da očekujemo sledećeg leta. Neke procene su da nesertifikovano seme u startu nosi 10 do 15 posto manje prinose u odnosu na sertifikovano“, ističe Galetin.

"Ovo sad mi liči kao da poljoprivrednici prete državi da će sejati nedeklarisano seme. Ja ne kažem da država nema odgovornost za stanje u poljoprivredi, i ne kažem da ona treba da kupuje poljoprivredne proizvode, jer ona nije trgovac, niti time treba da se bavi, ali proizvođači se odlukom da ne seju deklarisano seme ne svete državi, već sebi. Oni će na kraju lošije proći i imati manje prinose“, kaže ovaj agroekonomski analitičar.

U strukturi troškova setve pšenice seme je prošle godine učestvovalo sa oko 20 odsto.

"Ove godine seme jeste skuplje za 20-ak posto zavisno od sorte, ali je mineralno đubrivo pojeftinilo sa 1.000 na 600 evra po toni“, navodi Galetin.

Korišćenje nedeklarisanog semena – skuplja dara nego mera

Iako se u početku čini da je korišćenje semena „sa tavana“ jeftinije, na kraju se, ističu stručnjaci, ispostavi da to baš i nije tako.

"Poljoprivrednici sa takvim semenom i usevom imaju veliku nesigurnost kada je reč o profitu. Ono što je skriveno u semenu i što poljoprivrednici ne vide su bolesti koje se prenose semenom, a koje se korišćenjem sopstvenog semena unose u zemljište. Na taj način se ono kontaminira ne samo jedne proizvodne godine, već za duži vremenski period“, kaže prof. dr Svetlana Balešević Tubić iz Semenarske asocijacije Srbije.

"I onda poljoprivrednici imaju velika ulaganja u sredstva za zaštitu bilja. To ne uzimaju u obzir na početku sezone kada se opredeljuju da li će zbog cene koristiti sopstveno seme ili sertifikovano“, navodi naša sagovornica.

Semenska proizvodnja je, objašnjava, vrlo specifična i postoje mere u tehnologiji gajenja koje obezbeđujuju sigurnost u proizvodnji.

"Poljoprivrednici se odlučuju za određenu sortu zbog njenih specifičnih karakteristika i spram toga da li žele pšenicu za sopstvenu proizvodnju ili za prerađivačku industriju. Te karakteristike se gube korišćenjem sopstvenog semena i tada imate pad prinosa, jer nemate seme koje je dobijeno u proverenoj proceduri sertifikacije“, navodi Balešević Tubić.

"Sertifikovano seme je ispitano i proizvođač može da bude siguran kada je u pitanju kvalitet zrna, energija klijanja, zna koju normu da koristi. Kod nesertifikovanog semena mora da se koristi veća količina, ali nije količina semena za setvu najveća razlika. To je najmanje kada govorimo o proizvodnji, jer kasnije su troškovi mnogo veći“, ističe naša sagovornica.

Upotreba deklarisanog semena je investicija, a nikako trošak

Na korišćenje proverenog semena ne treba gledati kao na trošak, već kao na investiciju.

"Poljoprivreda je proizvodnja pod otovrenim nebom, a drastične posledice klimatskih promena se mogu jedino oplemenjivanjem ublažiti. Svi oplemenjivači računaju na taj faktor u svojim programima i prave sorte i genotipove koji su tolerantni na klimatske promene i rezistentni na bolesti“, kaže Balešević Tubić.

"Proizvođači od nedeklarisanog semena dobijaju nekvalitetan proizvod koji teško mogu da prodaju, a mnogi pri zasnivanju proizvodnje ne razmišljaju o tome. Sada i mlinarska industrija, posebno dobro razvijeni privatni mlinovi, sve češće plaćaju pšenicu u otkupu po kvalitetu iako to u državi nije sprovedeno, niti je donet pravilnik za otkup po kvalitetu. Mlinovi su samostalno uveli pravilnike i onda proizvođač koji ima mešavinu sorti, gde se ne zna nutritivni kvalitet nije konkurentan“, objašnjava naša sagovornica.

Prednosti upotrebe sertifikovanog semena, kaže, trebalo bi da prepozna i država, pa da određenim merama podrške podstakne proizvođače koji u proizvodnji ne koriste seme "sa tavana“, jer bi tada zarađivala i od većih prinosa i od PDV-a i od rada doradnih centara.

Računica Semenarske asocijacije Srbije pokazuje da je gubitak budžeta zbog korišćenja nesertifikovanog semena pšenice gotovo 80 miliona evra. Subvencionisanjem upotrebe deklarisanog semena, tvrde, državi bi ostalo više novca nego što bi iskoristila za isplatu podsticaja poljoprivrednika.