Kamate na štednju gore, a inflacija dole – kako do ovog scenarija
Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično jer i privreda i građani radije štede nego što ulažu u alternativne profitabilnije vidove investiranja. Emitovanje obveznica preduzeća su način da i kompanije dođu do jeftinog kapitala a građani i investitori da više zarade od uloga na štednju čije su kamate još uvek ispod stope inflacije.
Kamate na štednju gore, a inflacija dole. To je dobar scenario koji očekuju građani koji imaju štedne uloge. Ipak još uvek visoka inflacija trebalo bi da štedišama donese realni profit tek za godinu dana kada se spusti inflacija.
Međutim i sada je 90 odsto depozita privrede i građana položeno na račune banaka.
"Prosečna kamata prema kompanijama u kreditima nominiranim u evrima je bila 5,8 odsto u prvom kvartalu, sada je već 6,5. Znači ima taj rastući trend i mi očekujemo dalje poskupljenje novca. To je jednostavno jedan začarani krug. Visoka inflacija vuče kamatne stope nagore i onda mamo poslovni rizik. Banke kalkulišu sa tim rizikom i imamo jako skupe kredite“, kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Da bi obveznice korporacija bile zastupljenije potrebno je videti ko preuzima rizik. To se odnosi i na primer kripto valuta koje investitori nude kao mnogo profitabilniji način zarade.
"Trenutno svi govore o kriptovalutama koje bi mogle da se uključe kao investiciona sredstva. Takođe i tehnološkim rešenjima sa protokolom koji bi razrešio trenutno veliki raspon pada ili rasta vrednosti, na primer, bitkoina - što ga trenutno ograničava kao sredstvo investiranja. Dakle, mi u Šangaju radimo na optimalnom protokolu koji bi ponudio rešenje za stabilnost što utiče na eliminaciju bespotrebne spekulacije i stabilizaciju“, kaže Mišel Vorlen, profesor ESN Univerziteta.
Svet više nije isti posle ukrajinskog konflikta, proširenja organizacije Briks, klimatskih i geostrateških promena.
"Ako uporedite tržišta zemalja Briksa poput Indije, Rusije, Kine - ona su još uvek manja u oblasti emitovanja korporativnih obveznica u odnosu na zapadne zemlje, ali imaju veliki potencijal da vrlo brzo porastu. Kada govorimo o ruskoj ekonomiji, bruto domaći proizvod u rubljama raste, ali inflacija odnosno dnominacija rublje u odnosu na dolar je nešto što ga ugrožava i to je glavni problem“, kaže Aleksandar Aleksandrov, profesor Univerziteta Sankt Peterburg.
Vreme jeftinog novca je prošlo ali šarolikost kamata ostaje glavni mamac koji ostavlja prostor i za rizik i za privredu i za građane i za investitore.
Коментари