Može li Briks da nadjača G7

Levičarskog lidera Brazila jedno pitanje noćima drži budnim. Zašto sve zemlje moraju da trguju u dolarima? Članice BRIKS-a već su premašile četvrtinu međusobne razmene u nacionalnim valutama. I cilj im je da u naredne tri godine, ona dostigne trećinu.

"Mnogo je jeftinije trgovanje u nekim drugim valutama i zato smo videli trend trgovanja u juanima, rubljama, rupijima, u drugim nacionalnim valutama. Nisu sve te zemlje članice Briksa, neke su članice Šangajske organizacije za saradnju ili Aseana, koje su takođe donele odluku da neće ubuduće da trguju ni u dolarima, ni u evrima, ni u jenima", objašnjava prof. Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka.

Ali u dolarima je i dalje više od 80 odsto međunarodnih transakcija i više od polovine deviznih rezervi. Otuda je za američku ministarku finansija Dženet Jelen dominacija dolara neupitna. Preispitali bi je mnogi – Rusija zbog sankcija, Kina zbog ekonomskog nacionalizma Vašingtona. Ostali, zato što svako podizanje referentnih kamatnih stopa američkog FED-a, čekaju sa nelagodom.

Profesorka Mitrović, međutim, smatra da neka druga valuta neće zameniti dolar jer, kako kaže, pomenute države nemaju zajedničku monetarnu politiku i usklađenost pravnih i ekonomskih politika.

"Ali radi se na digitalnoj ili obračunskoj valuti i predlozi su da ona ima zlatno pokriće", kaže Mitrovićeva.

Zlatni padobran je ono što mnogim prezaduženim državama globalnog juga, nudi Nova razvojna banka Briksa. I za povoljnije kredite i finansijske injekcije, ne postavlja uslove. Za razliku od MMF-a ili Svetske banke, Briks cilja finansijski sistem koji predvodi Zapad, ali ga ne izaziva, već nudi alternative.

"Zemlje koje su deo G7 su mnogo bliže naslonjene jedna na drugu kao što su NATO ili EU. Ali vidimo da zemlje G7, iako su razvijene i imaju visok dohodak, beleže nisku stopu ekonomskog rasta dok se, sa druge strane, zemlje u razvoju iako nisu bogate razvijaju brže, tako da se postavlja pitanje da li će one u jednom trenutku uspeti da dostignu dohodak razvijenih zemalja poput Nemačke, Kanade i SAD", kaže ekonomista Mihajlo Gajić.

Pored ekonomije važnu ulogu igra i politika 

Sličnog udela u globalnom BDP-u, oko trećine, ali u članicama G7 živi oko 10 odsto svetske populacije, a u državama Briksa više od 40 odsto ljudi na planeti. U taj klub bi četrdesetak zemalja, 22 su podnele i zvanični zahtev.

"Vi sa jedne strane možete ostvariti učešće na tržištu Kine ili Indije, to su tržišta sa više milijardi ljudi. Pored ovih ekonomskih razloga izuzetno važni su i politički razlozi u sve više polarizovanom svetu, vi ćete u Briksu naći kontratežu zapadnim narativima. Ali da ne zaboravimo da je zapravo džin u tom klubu Kina, ona čini oko 90 odsto ukupne moći tog kluba", kaže Stefan Vladisavljević iz Fondacije BFPE.

"Dve decenije imamo uspon globalnog juga, ali je najveći deo tog prosperiteta zabeležen u Kini, tako da je ona neka vrsta sile koja vuče u tom domenu. Iako nama deluje da je to zamena za zapadne investicije, sve te zemlje ne prekidaju veze sa zapadnim ekonomijama", kaže Gajić.

Na Samitu u Johanesburgu, Rusiju će predstavljati šef diplomatije, zbog naloga MKS za hapšenje ruskog predsednika. Članice Briksa i one koje bi to tek da postanu uglavnom su se uzdržale od osude ruskog napada na Ukrajinu, a u afričkoj mirovnoj inicijativi čak se navodi i ukidanje poternice za Vladimirom Putinom.

"Dok Kina vidi proširenje kao mogućnost za podizanje legitimiteta i značaja same platforme, za Indiju je važno da ona ipak bude neko ko zastupa i svoje interese unutar platforme, i zato bi nove članice morale da budu one koje bi se zalagale za održanje platforme na principima koji su važni i za samu Indiju", kaže Vladisavljević.

Seme Briksa posejano je baš u investicionoj banci "Goldman Saks" – u izveštaju iz 2001. osvanuo je akronim zemalja rastućih ekonomija, onih koje će do 2050. dominirati svetskom ekonomijom.