Rod pšenice ispod proseka, kao i cena – profesor Rajić ima predlog i poruku za poljoprivrednike

Žetva pšenice je na samom kraju. Kvalitet zrna je, kažu ratari, prosečan ali je prinos podbacio. Ni poljoprivrednici ni izvoznici nisu zadovoljni otkupnom cenom koja je trenutno oko 20 dinara po kilogramu.

Kažu da je rusko-ukrajinski rat poremetio svetsko tržište. Situaciju dodatno komplikuje i izlazak Rusije iz crnomorskog sporazuma o bezbednom izvozu žita. Moskva kaže da neće podizati cenu pšenice, a situacija na svetskim berzama trenutno je mirna.

Prof. dr Zoran Rajić sa katedre za agrobiznis Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu rekao je da očekuje da se svetsko tržište smiri i ako bude nekih poremećaja, oni će verovatno biti kratkog daha.

"Naime, juče su berze naravno reagovale, ali kratkotrajno, na ovu vest. Međutim, do kraja dana berze su se zatvorile tako da su fjučersi zaključeni sa cenom koja je svega 2,7% veća od prethodne", rekao je Rajić.

U dogledno vreme ne možemo da očekujemo veću otkupnu cenu za pšenicu, za srpske poljoprivrednike.

"Imate, sa druge strane, informacije da se najveći proizvođači žita spremaju da povećaju količinu koju hoće da plasiraju na svetskom tržištu. Ukrajina je ove godine, zaključujući ovim sporazumom, na primer, izvezla 33 miliona tona. Njihova očekivanja su od ove sezone nešto ispod 45 miliona tona", dodao je on.

Prema njegovim rečima, ruska procena je da će samo pšenica ove godine izvesti blizu 48 miliona tona, tako da će biti veliki pritisak na svetska tržišta i onda i na cene.

Da li će se svi držati dogovora da cena neće rasti

Moskva je rekla da neće iskoristiti priliku. "Ja očekujem. Naime, njihovi izvoznici su rekli da neće zloupotrebiti ovu situaciju. Ukrajinci očekuju veći izvoz, naravno nekim drugim rutama, i čak je i direktorka Centra za agrarnu politiku Ruske akademije nauka izjavila da ne očekuje usložnjavanje u izvozu ruskog žita", napomenuo je Rajić.

Trećina poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini sada je gotovo nepovratno stradala pod ratnim dejstvima, i u dogledno vreme tu neće moći ništa da se proizvede.

Rajić napominje da je poljoprivreda jedna od retkih delatnosti koja donosi prihode Ukrajini, oni se bore jednostavno da prežive ovu situaciju.

"Oni su prošle godine zasejali 25 miliona tona, u ovoj sezoni 19,7 miliona tona, već vidite značajan pad površina. Naravno, oni to pokušavaju da nadoknade većim prinosima. Oni su između ostalog promenili setvenu strukturu, okrećući se nekim profitabilnijim kulturama. Ove godine to je bilo prema uljaricama, manje su zasejali kukuruza. To je jedna borba odnosno pokušaj da se ovo prebrodi u teškom periodu", rekao je Rajić.

Da li tražiti partnere na istoku

Ovaj sporazum je učinio da cene žita padnu 23%. Kada imate tako veliki raspon cena, onda je logično da je reeksport jedan postupak koji će primeniti mnogi trgovci. To se dešava, zato i Ruska Federacija optužuje EU za reeksport žita.

Kada je reč o Srbiji, smatra da Ministarstvo trgovine i Privredna komora treba da otškrinu vrata, da ispituju tržišta, da vide koji su njihovi zahtevi, a da Ministarstvo poljoprivrede svojim merama učini da naša pšenica, da ne pričamo o drugim našim proizvodima, bude konkurentnija na tržištu.

Kako upravljati viškovima

Pšenica je posejana na 700.000 hektara, stručnjaci kažu nama je dovoljno i na 220.000 hektara da imamo za svoje potrebe.

"Mi smo inače orijentisani bili na lokalno tržište. I ove godine najveći uvoznik naše pšenice je Italija, nakon toga Rumunija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. Ovih pet zemalja čini nešto preko 90% našeg izvoza", naveo je Rajić podatak.

Podvlači da je u ovoj godini smanjen za 14,7%, kad reč o pšenici, kod kukuruza je to je daleko više – 53%.

"Tako da mi moramo da tražimo druga tržišta. Činjenica je da zbog nekih naših manjkavosti prevashodno vezanih za pravilnike, mnoga tržišta su zatvorena ili otvorena pod uslovom da znatno spustimo cenu naše pšenice", rekao je Rajić.

Čekajući bolju cenu

Stručnjaci su govorili da oni koji imaju pšenicu boljeg kvaliteta, treba da je sačuvaju, da će njena cena rasti. 

Rajić napominje da ko je god prošle godine čekao bolju cenu, dočekao je da je prodaje po 24 dinara, a bilo je 40 dinara pred Novu godinu.

Tako da je ipak bolje da poljoprivrednici sami procene, jer je njihovo ulaganje i rad u pitanju, zaključio je Rajić.

Nemojte se plašiti da se popnete na najviše grane, tamo je najslađe voće, poručio je Rajić poljoprivrednicima.