Trajković: U prvih 15 dana jula gotovo da nema rasta cena, moguće da mesečna inflacija bude i negativna

Inflacija u Srbiji nastavlja da usporava – sa 14,8 odsto u junu, pala je na 13,7 odsto. Ipak, cene su proteklog meseca i dalje rasle.

Kada se pogleda godišnji nivo, neke namirnice su zvanično poskupele i više od 40 odsto.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da se ne oseća usporavanje zbog mesečne inflacije koja je bila 0,7 odsto.

Prema njegovim rečima, bitno je da razlikujemo međugodišnju i mesečnu inflaciju.

"Kada gledamo međugodišnje, inflacija usporava, dostigla je maksimum u martu od 16,2 odsto, sada je 13,7 odsto. I dalje imamo neki mesečni rast cena. Ono što je dobro da i taj mesečni rast cena usporava. U periodu kada smo se suočavali sa najvećom inflacijom – od aprila prošle do februara ove godine mesečna inflacija u proseku iznosila je 1,3 odsto. Poslednjih nekoliko meseci iznosi oko 0,7 odsto mesečno", istakao je Trajković. 

Očekuje da se u drugoj polovini ove godine mesečna stopa inflacije spusti na 0,3 odsto u proseku.

"U prvih 15 dana jula mi ne vidimo gotovo nikakav rast cena. Moguće je da čak u julu do kraja meseca budemo bez mesečne inflacije, čak je moguće da mesečna inflacija bude negativna prvi put posle više od dve godine", napomenuo je Trajković.

Uvezena inflacija

Trajković je rekao da je uvezena inflacija ozbiljnije usporila kada je reč o svetskim cenama energenata i svetskim cenama hrane, određenih sirovina i metala.

Ukupna inflacija u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri jeste usporila, ali ne u nekoj značajnijoj meri.

"Možemo da kažemo da je udeo uvezene inflacije u Srbiji sada manji. Inflacija je u julu bila 13,7 odsto međugodišnje. Međutim, da nije bilo rasta cena povrća od početka godine ona bi bila za nekih 1,5 procentnih poena niža", objasnio je on.

U maju i junu smo imali veliku količinu padavina koja nije pogodovala rodu povrća.

"Što se poljoprivredne sezone tiče, ona je za sada prosečna. Što se desilo u maju i junu za sada nije imalo neki značajniji uticaj na ukupnu poljoprivrednu sezonu, tek treba da vidimo koji će biti prinosi kukuruza i industrijskog bilja – za sada je ta sezona prosečna", ističe Trajković.

Projekcija inflacije

Što se tiče naše projekcije, ona je nepromenjena, rekao je Trajković.

U odnosu na maj ove godine i u odnosu na februar, vidimo da bi međugodišnja inflacija trebalo svakog meseca da uspori za po jedan procentni poen, da se od septembra nađe na nivou između 10 i 11 odsto, a da se do kraja godine spusti na nivo od osam odsto i da zatim u granice cilja NBS, koji iznosu tri plus-minus jedan i po, uđe sredinom sledeće godine, može da se desi i koji mesec ranije, objasnio je Trajković.

Povećana referentna kamatna stopa, kako se to argumentuje

Trajković kaže da Narodna banka jednostavno želi da bude sigurna da će se inflacija spuštati onim tempom koji mi želimo.

"Ono što je tu takođe bitno, to je da se bazna inflacija – kada iz inflacije isključimo cene hrane i cene energenata pre svega – ne smanjuje onim tempom koji bismo svi želeli, mislimo na centralne banke, tu je Evropska centralna banka", kaže on.

Kako kaže, to je razlog zašto je Evropska centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu i to je jedan od razloga što smo je i mi povećali.

"Želimo da vidimo i smanjenje inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede. Njihova očekivanja se smanjuju kada je reč o očekivanoj inflaciji za dve i tri godine unapred. Voleli bismo da počnu da se smanjuju godinu dana unapred. To se za sada ne dešava", dodaje on.

Krediti i kamate

Podseća da je ECB podigla referentnu kamatnu stopu na četiri odsto, što će se svakako preneti na euribor kamatnu stopu.

ECB ne može da tvrdi da je ovo poslednje povećanje referentne kamatne stope. Što se tiče jeseni, mislim da tržišta ne očekuju značajnije smanjenje kamatnih stopa, što ne znači da do smanjenja kamatnih stopa neće doći u narednim godinama, navodi on.

Mehanizmi Narodne banke Srbije

Što se tiče Narodne banke Srbije, kada je reč o euriboru, ne možemo mnogo da utičemo, podvukao je Trajković.

"Ono što smo mogli da uradimo, to smo i uradili. Mi smo očuvali stabilnost deviznog kursa. To je bitno za sve građane koji su zaduženi u evrima", navodi Trajković.

Ukazuje da je doneta još jedna mera: to je da smo bankama naložili da moraju da ponude klijentu produženje ugovorene ročnosti, ako dođe do problema u otplati, ukoliko se odnos između rate kredita i zarade klijenta drastično promeni.

Međutim, navodi da se nije značajan broj ljudi javio, a to se vidi i kroz problematične kredite u sistemu, što se tiče stambenih kredita, krajem 2021. problematično je bilo svega dva odsto tih kredita, sada je to jedan i po odsto.

"Dakle, nemamo sistemski problem", zaključio je Trajković.