Nije svaka majska kiša zlatna – jagode i trešnje ovog proleća trunu i pucaju

Na poljoprivrednom gazdinstvu Anelije Heslenji iz Zrenjanina trešnje su ušle u punu rodnost, ali ove godine kvalitet plodova nije kao ranijih.

„Voćnjak je u osmoj godini. Ovo je prvi ozbiljniji rod i do ove godine nije bilo ovakvih problema sa kišom. Prvi put nam se dogodilo da je značajan deo roda uništen, da je oštećen od velike količine padavina i vlage. Branje je dosta usporeno, jer su plodovi popucali, pa brzo trunu. I nisu trešnje tako lepe na izgled, kao što su bile prethodnih godina“, kaže Anelija Heslenji, proizvođač trešanja.

„Za ovo, prvo, vreme zrenja sigurno je 50 procenata roda oštećeno. Cena je dosta niska u odnosu na prethodne godine. Kod otkupa na veliko i sama početna cena je bila niska, a iz dana u dan ide nadole. To je veliki šok za nas, budući da su održavanje voćnjaka, košenje, zaštita skuplji nego lane“, dodaje naša sagovornica.

Prve trešnje su se, kaže, na veliko prodavale za 250 dinara po kilogramu.

„Ali, to je bilo samo tog prvog dana. Već drugog dana cena je pala i sad kažu da je kilogram 120 dinara. Mi više ne prodajemo na veliko, samo na malo – na voćnjaku. Verujte da je cena od 120 dinara baš niska. Za te pare ove godine trešnje ne vredi ni brati. Ponavljam, berba ide jako sporo. Morate da preberete i odstranite plodove koji su popucali i treba mnogo vremena da bi se nabrao kilogram trešanja“, objašnjava Heslenji.

„Trešnje koje nisu za jelo, ako su zdrave ostavljamo za rakiju. One koje nisu zdrave moramo da bacimo, jer u rakiju ne mogu da idu truli plodovi. Rakija neće biti dobra i kvalitetna“, kaže naša sagovornica.

Osim vremenskih neprilika, proizvođačima trešanja veliku muku zadaju i ptice.

„Borimo se i sa čvorcima koji dosta trešanja pojedu. I pored dva topa i dva strašila koja treba da ih teraju, teško je izboriti se sa njima“, ističe Heslenji.

Zbog kiše i vlage pojava bolesti i štetočina u voćnjacima

I u Institutu za voćarstvo u Čačku kažu da za pojedine voćne vrste ovo nije dobra godina.

„S obzirom na izuzetno visoke količine padavina godina nije pogodna za voćarstvo, pogotovo, na ravnijim terenima i zemljištima težeg mehaničkog sastava gde se voda duže zadržava. Sigurno da pored visoke vlažnosti i velike količine padavina i temperature koje su promenljive utiču na intenzivniju pojavu bolesti i štetočina, i to se odnosi na sve voćne vrste“, kaže Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

„Kod koštičavog voća je intenzivna pojava bolesti sušenja grančica i celih stabala. Na trešnju ovo izuzetno loše deluje. Dolazi do pucanja plodova i njihove neupotrebljivosti za svežu potrošnju. Zbog neuobičajeno tople i blage zime još ranije smo beležili veliki intenzitet napada bakterijskih oboljenja, pre svega, iz roda pseudomonas sa kojima proizvođači uglavnom nemaju iskustva i nemaju adekvatno rešenje“, objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o jagodastom voću, ova količina padavina je nekim vrstama dobrodošla, dok na drugim samo pravi štetu.

„Što se tiče jagoda, ovo vreme jako loše deluje na njih. Zato je naša preporuka proizvođačima da bez obzira na vremenske uslove sredstva za zaštitu koriste prema preporukama i da poštuju karencu. Potrošačima savetujem da prvo voće koje stiže kupuju samo od proverenih proizvođača kako bi bili sigurni da jedu voće u kojem nema ostataka pesticida“, ističe Leposavić.

„S druge strane, kada govorimo o malini, po kojoj je Srbija u svetu poznata, ukoliko su proizvođači pravilno odabrali parcele, tj. zemljište, jer malina i drugo jagodasto voće traže lakšu strukturu zemljišta, ovakvo vreme izuzetno blagotvorno utiče na kondiciono stanje biljaka. U glavnim proizvodnim regionima su u najvećem broju slučajeva malina i kupina dobre“, navodi naš sagovornik.

Manje sunca – lošiji kvalitet voća

Osim na prve plodove, nestabilno vreme negativno utiče i na voće koje se tek razvija.

„Zbog loših vremenskih prilika kod određenih voćnih vrsta kao što su, recimo, kruška i delim ično šljiva smo imali slabo oprašivanje i oplodnju. Pčele nisu letele, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare u zasade“, kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

„Ove velike količine padavina, koje ne pamtim, svakako otežavaju proizvodnju jagoda i trešanja. Problem je sa čuvanjem i zaštitom od monilije. Takođe, dosta se otežava zaštita od čađave krastavosti, jer ne možete da uđete da zaštitite. Kiša svakog dana pada. Ne puca trešnja samo zbog vlage u vazduhu, već i zbog velike količine vode u zemljištu. Visina štete zavisi od sorte, ali se kreće od 30 do 50 posto“, dodaje naš sagovornik. 

Čak je i voće koje je zdravo lošijeg kvaliteta nego prethodnih godina.

„Da bi se nakupilo više šećera treba sunca. Jagoda ima manje suve materije, ali i dosta plodova truli...“, objašnjava Keserović.

U ovom trenutku, kaže, nezahvalno je prognozirati kakva će biti berba voća koje uskoro pristiže poput borovnice i kasnijih sorti trešanja.

„Nadam se da kod njih neće biti toliko velikih problema. Pokazalo se da sam bio u pravu kada sam ranije rekao da će ovo biti jedna od rodnijih godina, ali evo, sad probleme stvara kiša. Uz to, imali smo i velike štete od grada, pogotovo tamo gde nema protivgradnih mreža. Bilo je i olujnih vetrova koji su otvarali mreže, pa je opet došlo do štete“, navodi naš sagovornik.

„Kada je reč o kajsiji, tu očekujem visok rod. Kajsija je izmrzla u malom procentu i trebalo bi da bude stvarno dobra. Jabuka je, za sada, pod kontrolom. Kod šljive očekujemo veći rod nego prošle godine, a, kažem, krušaka će biti manje. Rod višnje bi trebalo da bude na prošlogodišnjem nivou“, kaže Keserović.

Zdravi plodovi koji nisu za konzumiranje u svežem stanju mogu se zamrznuti i tako prodavati ili iskoristi za pripremu, recimo, kompota, pekmeza, rakije... Problem je što to mogu da rade samo oni koji imaju prerađivačke kapacitete.

Uprkos nepovoljnim uslovima, stručnjaci upozoravaju, da proizvođači moraju da se trude da ostvare što bolji kvalitet proizvoda, jer samo kvalitetan proizvod može lako da pronađe kupca na tržištu.