Malinari dočekuju novi rod sa nagomilanim zalihama, blizu dogovor o subvencionisanim kreditima

Umesto da razmišljaju o novim sortama, o tome kako da unaprede tehnologiju i preradu maline, hladnjačari pregovaraju sa državom o uslovima za subvencionisane kredite preko Poštanske štedionice iz kojih bi isplatili prošlogodišnje dugove proizvođačima.

Božo Joković iz Zemljoradničke zadruga "Agro-eko voće" iz Arilja kaže da mali hladnjačari koji imaju sada robu na lageru mogu u narednom periodu mogu iz sopstvene proizvodnje nadoknaditi te gubitke koje, kako ističe, ni sa čim nisu izazvali.

"Dogovoreno je da se uradi kreditna garantna šema gde će Ministartvo poljoprivrede imati učešće u subvencionisanju kamate a da će sav rizik na sebe uz pomoć države preuzeti male hladnjače", navodi Joković.

Podseća da je problem sa malinom roda 2022. nastao zbog previsoke cene koju su diktirali izvoznici vođeni dobrom zaradom iz 2021. tokom pandemije kovida 19, kada je malina bila veoma tražena i skupa roba u celom svetu.

Kaže da je lane, teret manje tražnje kao i skupog repromaterijala i prekinutih lanaca snabdevanja, najviše pao na leđa malih hladnjača.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da će ove godine novu berbu maline dočekati 40.000 tona tog voća u zalihama, što će, naglašava, biti veoma važno kada se budu vodili pregovori o ceni.

Sve jača konkurencija

"Pad izvoza govori o tome da nismo imali povoljniju cenu cenu u odnosu na konkurenciju koja je sve veća i jača. Pored naših tradicionalnih konkurenata Poljske i Ukrajine koja je takođe imala dobar rod prošle godine, pojavljuju se novi igrači kao što su Maroko i Egipat", naglašava Bogunović.

Dok se očekuju uslovi garantnih kreditnih šema za malinare, iz Kine stižu informacije da bi srpsko voće na to tržište uskoro moglo da krene u daleko većim količinama.

Ministarka poljoprivrede na sajmu u kineskom gradu Ningbou potpisala je protokol za izvoz meda i hrane za kućne ljubimce. Ispregovaran je i protokol za izvoz jabuke.

"Nastojaćemo pored smrznutog junećeg mesa i mlečnih proizvoda, pominjali smo sada ovde i malinu i druge neke kulture tako da ćemo svakako nastojati da ovo tržište što više otvorimo i da se pokažemo kvalitetom", navodi Jelena Tanasković.

Od proizvodnje maline u Srbiji živi oko 500.000 ljudi. Proizvođači za malinu traže status nacionalnog proizvoda, jer je ona najvrednija stavka BDP-a koja dolazi iz poljoprivrede.