Ističe rok za produženje dogovora o ukrajinskom žitu – da li bi blokada sporazuma podigla cenu srpskih žitarica

Da li je važnije izolovati Rusiju ili obezbediti hranu za deo sveta koji je nema dovoljno - odgovor će stići najkasnije krajem nedelje kada ističe rok za produženje Sporazuma o žitu. Zbog povećanog priliva jeftinog ukrajinskog žita, pet zemalja u Evropi privremeno je zabranilo uvoz kako bi zaštitilo svoje poljoprivrednike. I na srpskom tržištu su pale cene žitarica. Međutim, i ako sporazum ne bude produžen, upućeni kažu da će se Srbija teško vratiti na tržišta koja su preuzeli veliki izvoznici.

Sporazum koji ističe 18. maja mora biti obnovljen - za sada, to je stav samo Ujedinjenih nacija. Ističu da će bez dogovora biti teško da se obezbedi hrana za određene regione, a kamoli za ceo svet.

"To me jako brine, a trebalo bi i sve ostale. Pozivam svakog svetskog lidera da pomogne da se sporazum obnovi i okonča sukob. Čak i da rat odmah prestane, trebaće godine da se ukrajinska polja očiste od mina", upozorava Sindi Mekejn, šef svetskog programa za hranu UN.

Rusi odgovaraju da pomaka nema, niti će ga biti ako njima Zapad ne dozvoli izvoz đubriva i uvoz mehanizacije, i vrati ih u SVIFT sistem.

"Nema novih informacija. Da bi se dogovor postigao potrebno je da druga strana ispuni obećanja koja nam je dala", kaže portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Šta čeka Srbiju ako se ne produži Sporazum o žitu

Dok se dvoje svađaju, treći koristi. Da li bi cena srpskih žitarica bila bolja ako Ukrajina i Rusija ne produže dogovor – jednačina je sa mnogo nepoznatih.

Upućeni kažu da se ne treba mnogo nadati, jer se veliki uvek snađu.

Putevi za izvoz i mimo Crnog mora postoje. Duži i skuplji. Ali roba će stizati na tržišta koja smo mi u međuvremenu izgubili.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Rajić ne očekuje nikakve promene što se tiče zemalja u okruženju.

"Cena naše pšenice i ostalih žitarica i ukrajinske je približna. Tako da se njima ne isplati da potežu za uvozom pšenice iz Ukrajine", kaže Rajić.

Što se tiče velikih tržišta, Rajić smatra da smo tu trku gubimo sa velikim igračima, Ukrajinom i Rusijom.

"Trgovački lobiji koriste situaciju"

Devedeset odsto srpskog žita kupuje nekoliko multinacionalnih kompanija, čiji su silosi u Ukrajini. Za povratak na tržište Afrike dobro bi bilo da se nađe najbrži put, preko Bara i bez posrednika.

Ekonomista Ljubodrag Savić napominje da srpska poljoprivreda trpi posledice svetske situacije.

"Zavisi od energenata, od veštačkih đubriva koje nemamo, dakle sve je to negde u dalekom svetu", objašnjava Savić.

Žarko Galetin, sa Produktne berze u Novom Sadu, ukazuje da pojedini, pre svega trgovački, lobiji koriste tu situaciju.

"U velikoj meri imamo taj momenat zloupotrebe situacije na ukrajinskom ratištu, da se podižu cene i onih proizvoda za koje definitivno nema potrebe", ističe Galetin.

Poljoprivrednici i otkupljivači oprečno o otkupnoj ceni

U udruženju "Žita Srbije" kažu da na otkupnu cenu srpske pšenice najviše utiču viškovi.

Procenjuju da ćemo u novu sezonu ući sa najmanje milion tona neprodate robe.

S druge strane, poljoprivrednici kažu da pšenice na zalihama nema i da je to izgovor otkupljivača koji im nude svega 19 dinara za pšenicu ovogodišnjeg roda.