Sneg i mraz u prethodnom periodu nisu drastično oštetili voće, povrće i ratarske kulture

U "fabrici na otvorenom" rizik od gubitka prinosa postoji čitave godine. Ipak, najveća strepnja voćara u proleće su niske temperature, zbog kojih izmrzavaju voćke i cvetovi.

"Od 2012. godine, kada smo imali temperature do –30 stepeni pokazuje se da zapravo najveće štete u voćnjacima nastaju od poznih prolećnih mrazeva. Ove godine je u januaru i februaru bilo dosta toplo za to doba godine i pupoljci su počeli jače da se razvijaju", kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Niske temperature, objašnjava, obično dolaze u trećoj dekadi marta i prvoj dekadi aprila, što se dogodilo i sada.

"Imali smo mraz u noći između 28. i 29. marta i tada se desilo nešto što se nije dešavalo u poslednjih tridesetak godina. Obično su voćne vrste koje imaju osetljivije pupoljke kao što su breskva, kajsija, trešnja izmrzavale u ravnici. Ove godine se desilo obrnuto, da su u ravnici ostale i breskve i kajsije, eventualno negde u okolini Beograda gde su voćnjaci u depresiji. Ali smo imali potez Fruške gore koji se vodio kao otporan, oko Male Remete, Jarka, Iriga gde su na nadmorskoj visini od 250 do 300 metara imali značajno izmrzavanje kajsije. Po našoj analizi i preko 95 posto", navodi naš sagovornik.

"Ovde je došlo do izmrzavanja mađarske sorte trešnje, ali je oblačinska višnja ostala. Objašnjenje za to je da ovo nije bio radijacioni, već agresivni mraz. Tamo gde je vetar naneo niske temperature došlo je do oštećenja. Imali smo oštećenje delimično u okolini Čačka. Tu je izmrzavanje bilo 45–50 posto. Sa ovim mrazem koji je bio u sredu i četvrtak ujutru dobro smo prošli, jer se temperature nisu značajno spustile da bi mogle da ugroze osetljive voćne vrste", ističe Keserović.

Negativne posledice trenutnih niskih temperatura mogle bi da budu slabo oprašivanje i oplodnja.

"Nema leta pčela, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare u plantaže. Bumbari lete na nižim temperaturama. Ali, s obzirom na to da je proteklog vikenda bilo lepo vreme možda je to bilo dovoljno da se završi oprašivanje i oplodnja. Ponekad je za ovaj proces potrebno samo nekoliko sati", objašnjava naš sagovornik.

U pojedinim voćnjacima je, kaže, bilo delimičnog izmrzavanja jabuke, ali se to neće mnogo odraziti na ukupni prinos.

"Moja procena je da će i pored šteta koje su pretrpele određene voćne vrste, ako u narednom periodu, a ne vidim da može da dođe do pojave veoma niskih temperatura u periodu precvetavanja, ovo biti jedna od rodnijih godina u Srbiji posle 2013. i 2018", kaže Keserović.

U narednom periodu voćari treba da obrate pažnju na eventualnu pojavu bakterioza, koje su posledica stresnih situacija, a nagle promete temperature to jesu.

Niske temperature i proizvodnja povrća

Niske temperature i sneg nisu naneli značajnije štete u proizvodnji povrća na otvorenom.

"Na otvorenom se uglavnom nalaze povrtarske vrste koje imaju male biološke zahteve za uslove uspevanja i jako dobro podnose niske temperature kao što su crni luk iz arpadžika, beli luk iz čenova, spanać... Još nisu nikle posejane korenaste povrtarske vrste", kaže Žarko Ilin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Štete, dodaje, mogu nastati u narednih nekoliko dana, ukoliko bude novih mrazeva.

"Od 30 godina, što je referentni period Svetske meteorološke organizacije, 18 godina je sa mrazom u prvoj dekadi aprila. Ove godine se temperature kreću od –1 do –9 stepeni. Te temperature mogu naneti štetu u proizvodnji rasada u različitim oblicima i tipovima zaštićenih prostora, pogotovo u objektima bez dodatnog zagrevanja. U objektima sa dodatnim zagrevanjem trošiće se znatno veća količina energije, i to će svakako povećati troškove proizvodnje rasada i uticati na konačnu cenu gotovog proizvoda na tržištu", objašnjava naš sagovornik.

Regioni ispod 200 metara nadmorske visine su kritičniji za pojavu niskih temperatura i mraza u ovom periodu.

"To su mesta gde je, pre svega, u proizvodnji rasada neophodno obezbediti dodatnu zaštitu neposrednim pokrivanjem biljaka tekstilom u objektima bez dodatnog zagrevanja ili povećanjem zagrevanja u objektima gde ono postoji. Da ne bi došlo do oštećenja malih, nežnih biljčica u fazi kotiledonih listića za proizvodnju na otvorenom ili već pripremljenog rasada paradajza, paprike, lubenice, krastavca, dinje za proizvodnju u zaštićenom prostoru koji je sada u fazi 5, 6 dobro razvijenih listova i korena i čvrstog stabla. Kod takvog rasada temperature u objektu ne bi smele da padnu ispod 12 stepeni", kaže Ilin.

Kod objekata tunelskog tipa kod kojih nije dobro urađena statika može doći do urušavanja usled težine snega.

"Ipak, treba znati da te količine snega moraju biti znatno iznad 50 centimetara. Ove godine se, po mojim informacijama, to na svu sreću nije desilo. Urušavanje objekata nanosi veliku štetu proizvođačima. Samo u ceni to je do 15 do 25 evra po metru kvadratnom samo za noseću konstrukciju i foliju. Kada se to javi potrebno je dodatno zagrevanje unutra kako bi se sneg topio i skliznuo sa plastične folije, skidanje snega sa plastične folije, a ponekad je potrebno i seći foliju i to je trošak od 1 evra po metru kvadratnom, što nije malo", objašnjava naš sagovornik.

"Sneg je obično prosečne mase po kubnom centimetru od 1,5 do 2 grama. Ovaj je bio znatno veće mase, jer je bio izuzetno vlažan i težak, pa je u jednom kubnom centimetru bilo i preko 2,5 grama. Postojao je rizik da dođe do rušenja niskog zaštićenog prostora, ali, ponavljam, po mojim saznanjima to se na svu sreću nije dogodilo", kaže Ilin.

Pšenica, ječam, uljana repica i sneg 

Jesenje ratarske kulture stiču osobinu otpornosti na niske temperature tokom pripreme za zimu.

"To što važi tokom zimskog perioda je jedna priča u odnosu na ovaj period sada. Pšenica ima tu otpornost kada je dobro pripremljena i kada je čvor bokorenja ispod površine zemljišta. Sada imamo malo drugačiju situaciju, ali koja nije potpuno neobična. Možda sneg nije toliko često padao u aprilu, ali smo mraz imali", kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

"Pšenica je trenutno najčešće u fazi prvog kolenca, počelo je vlatanje. Sada polako ona iznosi generativne organe iznad površine zemljišta. Generalno, biljke u tom periodu nisu otporne na niske temperature, ali tu mislim na temperature koje su u većem minusu nego što smo ih imali proteklih dana, a koje su se kretale oko –2, –1 ili 0 stepeni. To ne bi trebalo da napravi nikakav problem pšenici koja se osrednje pripremila tokom zimskog perioda. Ukoliko i dođe do oštećenja to bi moglo da bude na lisnoj masi", dodaje naša sagovornica.

U delovima gde je sneg pao u možda malo većoj količini na prvi pogled se može videti poleganje biljaka.

"Javljali su se ljudi sa terena gde su usevi visoki i vidi se poleganje, ali se nadamo se da je to samo privremeno, da je došlo do poleganja lisne mase i da će pšenica nastaviti svoj intenzitet porasta. U narednom periodu pšenici su potrebne temperature od oko 15 stepeni", kaže Rajačić. 

Na niske temperature manje su otporni ječam i uljana repica.

"Trenutno ne možemo da procenimo da li će na ovim usevima biti štete. Moramo da sačekamo da vidimo kako su odreagovali na mraz i sneg", dodaje naša sagovornica.

U narednom periodu proizvođači bi trebalo da obilaze svoje parcele i prate razvoj useva. Takođe, bitno je i da se preko Prognozno-izveštajne službe informišu o potrebi preduzimanje eventualnih mera zaštite.

U Srednjem Banatu setva šećerne repe je u toku. Hladan period usporava klijanje i nicanje, ali ozbiljnih problema nema, budući da biljke još nisu ponikle.