Skupi kvadrati ne odbijaju kupce, kako novi vlasnici opremaju stanove?

Ako se krene od severa ka jugu zemlje, gotovo svuda se mogu videti gradilišta. Čini se da nema mesta gde se nešto ne zida. Ipak, zvanična statistika pokazuje da je od januara do decembra 2022. broj izdatih građevinskih dozvola manji za 2,8 posto nego u istom periodu prethodne godine.

Broj izdatih dozvola za zgrade manji je za 5,4 odsto, dok je broj izdatih dozvola za ostale građevine veći za 10 procenata. To ne znači da broj stanova smanjuje. Naprotiv, on je prema izdatim dozvolama veći za 15 posto.

A sve što se izgradi odmah se i proda. I ne samo to, traže se i stanovi u starogradnji.

“Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda promet na tržištu nekretnina u Srbiji se povećao za 22 posto u 2022. godini. U 2020. promet na tržištu nekretnina je bio 4,2 milijarde evra, 2021. 6,1 milijardu, a 2022. godine 7,5 milijardi evra”, kaže Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora udruženja Klaster nekretnine.

“Najveći promet na tržištu nekretnina u Srbiji se ostvaruje na teritoriji Grada Beograda, oko 60 procenata ukupnog prometa, zatim u Novom Sadu i Nišu. Najveći rast prometa u toku prethodne godine je zabeležen u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Grad u kojem je zabeležena najveća stopa rasta prometa u toku prethodne godine je bio Bor”, navodi naš sagovornik.

Najskuplji kvadrat plaćen u "Beogradu na vodi" 10.184 evra

Cene nekretnina su tokom prethodne godine u proseku porasle za 15 do 20 posto. Najviše su u Beogradu gde je najskuplji kvadrat plaćen više od 10.000 evra.

“Ne očekuju se promene u trendu na tržištu u narednom periodu. Nastaviće se blagi rast prometa i cena, ali stope rasta neće biti tako visoke kao ranije”, kaže Đorđević.

“Zbog rasta cena građevinskog materijala i građevinskog zemljišta došlo je do pada broja izdatih građevinskih dozvola 2022. godine. Ovo može da dovede do pada količine novoizgrađenih stambenih i poslovnih objekata u naredne dve godine, što će smanjiti ponudu na tržištu nekretnina i uticati na dalji rast cena”, objašnjava naš sagovornik.

Stanovi se sve više kupuju za keš

Srpsko tržište nekretnina u uslovima krize funkcioniše potpuno drugačije od tržišta u EU i Americi.

“U evropskim ekonomijama i u SAD preko 80 posto transakcija na tržištu nekretnina se finansira iz kredita, zbog čega pad ekonomske aktivnosti, povećanje nezaposlenosti i neizvesnost izazvana ratom po pravilu dovodi i do pada prometa na tržištu nekretnina. Kod nas nije tako, s obzirom na to da su u Srbiji kupoprodajne transakcije na tržištu nekretnina uglavnom gotovinske”, objašnjava Đorđević.

“Najveći broj kupaca nekretnina su građani koji su prethodno prodali neku nekretninu i žele da sredstva koja su dobili ulože u kupovinu neke druge nekretnine. Procenjuje se da se na našem tržištu nekretnina sredstvima dobijenim od prodaje jedne nekretnine finansira kupoprodaja još tri do pet nekretnina „u lancu“ kupoprodaje. Prodaja prve nekretnine ‘u lancu’ se finansira iz kredita, ili doznakom iz inostranstva, odnosno sredstvima koja su povučena sa štednog računa u banci”, precizira naš sagovornik.

U prethodnoj deceniji, objašnjava, i pored stabilnog kursa dinara i dobrih makroekonomskih pokazatelja, učešće kupoprodajnih transakcija finansiranih iz kredita na tržištu nekretnina nije bilo veće od 15–16 posto.

“U toku 2022. godine samo 11 procenata transakcija na tržištu nekretnina u Srbiji finansirano je iz kredita. Najviše su se na kredit kupovali stanovi. 2020. godine više od 31 posto stanova finansirano je iz kredita, a u toku prošle godine 26 procenata”, navodi Đorđević.

Kada je reč o poslovnom prostoru, promet ove vrste nekretnina je tokom prošle godine zabeležio rast od dva posto.

Veći promet nekretnina osete i proizvođači nameštaja

Nakon kupovine nekretnine, po pravilu, sledi njeno opremanje nameštajem i belom tehnikom.

“Naši bilansi pokazuju da je prodaja nameštaja u Srbiji u umerenom, ali kontinuiranom porastu, a isti podatak se odnosi i na preko 80 tržišta na četiri kontinenta, na koje se naša roba plasira. Iako aktuelna globalna kriza navodi na zaključke da je prodaja oslabljena, kroz naš primer, do sada, može se videti da to nije nužno pravilo. Ono što smatramo ključnim u poslovanju koje pokazuje rast, čak i u ovo krizno vreme, jeste osluškivanje potreba tržišta i kupaca i donošenje odluka u skladu sa tim”, kažu u kompaniji Forma ideale.

Sveprisutna inflacija uticala je i na rast cena nameštaja.

“Nameštaj je poskupeo proporcionalno rastu cena sirovina i utrošene energije koja se koristi u samim proizvodnim procesima. Naša kompanija nije mogla, uprkos svim naporima, da se odupre tom trendu nivelacije cena”, objašnjavaju u toj kompaniji.

Potražnja za određenim komadima nameštaja, kažu, zavisi od mnogo faktora, a često ne podleže nikakvim pravilima i potpuno je neočekivana.

“Svaki deo asortimana ima svoje vreme ili sezonu u godini kada se prodaje bolje, ali to je nepisano pravilo. U poslednje vreme nema posebne razlike u zastupljenim kategorijama artikala u prodaji, ali se, shodno finansijskim izazovima koji su prisutni kod celokupnog stanovništva, najveći odziv potrošača pokazuje na artiklima koji su obuhvaćeni nekom od akcija. Ukoliko bismo morali da budemo detaljniji u ovom odgovoru onda bismo verovatno izdvojili kao najtraženije artikle krevete, kuhinje i ugaone garniture”, navode u kompaniji.

Kako se kupuje bela tehnika za opremanje stanova i poslovnih prostora

U prethodnom periodu kupovali su se i frižideri, šporeti, veš-mašine, blenderi, mikseri, mikrotalasne pećnice...

“U periodu kovida tražnja za belom tehnikom je značajno porasla upravo u skladu sa orijentacijom ljudi na sređivanje svojih životnih prostora. Sada je uočljivo lagano vraćanje na stanje pre kovida, ali svejedno se može reći da plasman prati trendove gradnje i opremanja novih porodičnih i poslovnih prostora”, kaže Damir Pehrat, direktor specijalizovanog lanca Metalac market.

Retki su, objašnjava, slučajevi kupovine kompletne bele tehnike potrebne jednom domaćinstvu u jednoj radnji.

“Najčešće se kupuju pojedinačni proizvodi. To više potvrđuje da ljudi dopunjuju ili menjaju kućne aparate i belu tehniku u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, kao i da je njihovo pravo da ukupnu kupovinu razdvajaju na više trgovaca zbog cena”, dodaje naš sagovornik.

“Naše iskustvo pokazuje da se najčešće kupuju proizvodi  višeg-srednjeg cenovnog razreda. Najmanje idu najjeftiniji i najskuplji uređaji. Reklo bi se da na izbor podjednako utiču i standard i nastojanje kupaca da optimizuju odnos cene i kvaliteta, što govori o njihovoj dobroj informisanosti”, kaže Pehrat.

Kupovina nekretnine je sama po sebi ozbiljna odluka i ozbiljna stavka u budžetu pojedinca ili porodice. Zbog toga ne čudi što se prilikom opremanja mnogi odlučuju da nameštaj i belu tehniku kupe na odloženo.

Vreme neizvesnosti i inflacije nije najsrećniji period za rešavanje stambenog pitanja, ali izgleda da je mnogo onih koji se plaše predviđanja da bi cene stanova u Srbiji i u narednom periodu mogle samo da idu nagore. Za neke je, pak, ulaganje u nekretnine najsigurniji način da sačuvaju vrednost novca koji imaju, jer su druga ulaganja mnogo rizičnija.

I dok se stanovi i poslovni prostor budu tražili kao što je to sada slučaj, srpsko tržište nekretnina prkosiće svim kriznim ekonomskim zakonitostima.