Kompanije se spremaju za recesiju, nema jeftinog novca – stara rešenja ne rade

Nekada je odabir dobavljača zavisio od njegove spremnosti da isporuči robu tačno na vreme i da usluga budu što jeftinija.

Danas, tri godine od kada smo videli kako izgleda fizički prekid lanaca snabdevanja, a onda i trajni poremećaji, glavni kriterijum postaje pouzdanost da će roba sigurno stići na odredište. Umesto ranije proklamovane globalizacije, sve značajnije je regionalno povezivanje.

"Bolje da naše dobavljače smestimo negde bliže, odnosno da kupujemo od dobavljača koji su negde bliže, koji su negde do 48 sati šleperom, nego da su negde mnogo daleko. Ovi koji su bliže možda će nas više koštati, ali ćemo imati pouzdanije lance snabdevanja i nećemo imati problema u dobavljačkoj, da tako kažem, uzlaznoj putanji lanaca snabdevanja jer uvek se presabira šta je skuplje, da li da se prekine proizvodnja što je uvek najskuplje ili da nešto makar malo platimo više, pa ćemo to ipak preliti na finalne cene što se u principu i dešava. Jasna je stvar da se cene nekih vrsta robe nikad neće vratiti na period od pre dve ili tri godine", ukazuje dr Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta.

Više nema jeftinog novca, ali to nisu jedine promene u finansijskom svetu. Nekada je bilo dovoljno da kompanija pruži garancije da će redovno izmirivati obaveze. Sada je jedna domaća banka u skladu sa politikom svoje strane centrale, odbila zahtev jer projekat nije bio ekološki prihvatljiv.

"Upravo nam govori taj trend zelenih obveznica koje će biti povoljnije sa nižim kamatnim stopama. Znači kompanije koje su u tim sektorima moći će da povoljnije dođu do nedostajućeg novca, znači relativno jeftiniji izvori finansiranja u odnosu na neke druge sektore, ali nemamo, da kažem, jedinstvene standarde nego selektivnu politiku. I to je ono što banke već sprovode, a od centralnih banaka samo dobijaju impulse", ističe Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Što zbog skupih energenata, što zbog društvene odgovornosti, poslovanja se sve više usmeravaju ka zelenom.

"Potrošnja internet saobraćaja strahovito se povećava svake godine, povećanja procenta su dvocifrena. I dok god potreba za više interneta bude rasla i potrošnja električne energije će rasti. Zato nam je važno da budemo nezavisni u načinu na koji pribavljamo energiju. U poslednja tri meseca u Srbiji smo postavili 4.000 solarnih panela na naše bazne stanice i nastavićemo da se krećemo dalje ka tome da budemo još nezavisniji, zeleniji i da smanjujemo zagađenje životne sredine", navodi Tomas Arnoldner, generalni direktor A1 Telekom Austrija grupe.

Tektonski poremećaji se dešavaju i na tržištu radne snage i kompanijama zadaju ozbiljan zadatak.

"Nekakva plata i nekakav model funkcionisanja prosto više ne radi. I zapravo tu su, rekao bih, najviše profitirale kompanije koje su tu, kako da kažem, odgovorno poslovale i pružale fleksibilnost i razumevanje svojim zaposlenima. Sa druge strane, ono što je vrlo jasno i to sad govore druga istraživanja, to je da ljudi sve više žele da se povežu sa svrhom", ističe Uroš Milosavljević, direktor KPMG-a.

Kompanije se, pokazuju ankete, pripremaju za recesiju. Preispituju se investicione odluke, smanjuju se troškovi, novac se preusmerava i svi gledaju da održe profitne margine.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da ti stari modeli ponašanja u krizi, ovaj put neće dati željeni rezultat.