Šta je dobro, a šta problematično u srpskoj privredi

Početak godine je idealan momenat da se sumiraju rezultati učinjenog u prethodnom periodu i naprave planovi za vreme koje dolazi. U Privrednoj komori Srbije nastavljaju misiju započetu pre 165 godina, koristeći srpsko znanje i ideje, a sve u interesu ekonomskog razvitka naše zemlje.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora u Privrednoj komori Srbije za strateške analize rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da kada se pogledaju makroekonomski pokazatelji vidimo relativno povoljnu ekonomsku situaciju, stopa rasta BDP-a će biti između 2 i 2,5 odsto, što je solidno imajući u vidu međunarodne okolnosti.

"Na početku 2022. se govorilo da će direktne strane investicije biti manje nego 2020. godine, ali desilo se suprotno – one su vrlo dobre i može se očekivati oko 3,5 milijardi priliva neto stranih direktnih investicija u zemlju", rekao je Stanić.

Takođe, kaže da je stabilan finansijski sistem, devizni kurs, a posebno je bitno što je očuvana zaposlenost, stopa nezaposlenosti je 8,9 procenata.

"Problematično je što imamo inflatorne pritiske i visoku inflaciju, 15,1 procenat na kraju novembra, verujemo da je to bio vrh i da će ona krenuti da usporava, videćemo zbog povećanja cena električne energije", kaže Stanić.

Imamo visok deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom i ono što je posebno problematično kada govorimo o 2023. je porast troškova zaduživanja, kamatne stope rastu zbog politike centralnih banaka da obuzdavaju inflaciju, naveo je on.

Najveći izazovi za privredu

Stanić kaže da kada se govori o geopolitičkoj krizi koja je uslovila ekonomska kretanja na međunarodnom tržištu, neto rezultat je vrlo negativan za evropsku privredu, mi kao deo te privrede trpimo posledice, ali ne odmah. Ipak, one se prelivaju na tržišta u nastajanju, to su tranzicione zemlje koje su prelazile iz jednog tržišnog sistema u drugi.

Prema njegovim rečima, ako kriza potraje duže, negativne posledice će se duže zadržavati u manje razvijenim zemljama.

Ako pogledate privredne delatnosti, šta se sve dešavalo u protekloj godini, primetno je, napominje Stanić, koliko je skočio plus u razmeni sa inostranstvom u pogledu usluga, zbog kompjuterskih usluga, za prvih deset meseci taj suficit je bio 1,6 milijardi evra, to je za oko 500 miliona evra više nego u istom periodu 2021. godine.

Što se tiče turizma, kada pogledate broj noćenja za period januar–novembar, oko 50 procenata je veći, uz veći porast noćenja stranih turista nego domaćih.

"Kada pogledamo industriju, imali smo pozitivan rast industrije, oko 1,7 procenata, skromniji rast prerađivačke industrije, blizu 2 procenta, vrlo značajan rast rudarstva – 22 posto, pre svega zahvaljujući eksploataciji osnovnih industrijskih metala", izneo je podatke Stanić.

Predstavljanje Srbije na Ekspou u Dubaiju

Predstavljanje Srbije u Dubaiju je bila odlična prilika da se pokaže potencijal privrede Srbije i regiona.

"Privreda Srbije je vodeća u okviru regiona Zapadnog Balkana, bilo je dosta vremena, šest meseci po različitim temama u oblasti privrede, formiran je hab i predstavništvo privrede Srbije i otvorili smo predstavništvo PKS u Dubaiju, gde je mogućnost bližeg pristupa tržištu Saudijske Arabije sa trideset miliona stanovnika", napomenuo je Stanić.

Srbija je konkurisala da bude domaćin manjeg Ekspoa, koji bi se održao 2027. godine, kandidatura je predata u Parizu.

Kako je na našu privredu uticao rat u Ukrajini

Stanić kaže da u svakoj krizi postoje prilike koje se javljaju, neto rezultati su negativni, privreda ne voli neizvesnost, ne voli politički rizik.

"Relativno pozitivna stvar je bio priliv preseljenika iz Rusije i izbeglica iz Ukrajine. Kada se završe ratna dejstva u Ukrajini, tamo će se duže osećati politička kriza, priliv ljudi iz tog područja će biti nastavljen – to su ljudi koji su obrazovani i imaju relativno visoku kupovnu moć, oni su spremni da se integrišu u društvo zemlje u koju su došli, imajući u vidu da su im planovi da se zadrže duže", podvukao je Stanić.

Bilo bi vrlo korisno, ističe Stanić, kada bi određene kompanije u većinskom vlasništvu zapadnog kapitala koje su smanjile poslovnu aktivnost ili je suspendovale u Rusiji deo svojih operacija prebacile u Srbiju.

"Kada pogledate rezultat cele godine u vrednosnom iznosu, izvoz u Rusiju je bio veći nego 2021. godine, u Ukrajinu manji, ali ni od jednog ni od drugog tržišta naši privrednici koji su ranije u njih izvozili nisu odustali", zaključio je Stanić.