Kriza i prekretnica ka zelenoj energiji, Srbija u jednom izvoru ima veći potencijal od Nemačke

Svet je spreman da u narednih pet godina doda količinu obnovljive energije, jednaku proizvodnji u prethodnih 20 godina, poručuju iz Međunarodne agencije za energiju.

Rastu zelenih energetskih investicija najviše doprinose Kina, Evropska unija, Sjedinjene Države i Indija.

"Očekuje se veliki rast. To je oko 2.400 gigavata novih instalisanih, što je posledica i dekarbonizacije i orijentacije, naročito Evrope, da se oslobodi ruskih energenata", objašnjava lider za energetiku u "Dilojtu" Željko Marković.

Kriza napravila prekretnicu

Iako je ugalj još dominantan i nijedna zemlja ne zasniva energetsku bezbednost samo na obnovljivoj energiji, stručnjaci su saglasni da je energetska kriza napravila istorijsku prekretnicu ka čistijem energetskom sistemu i to je budućnost.

"Brza energetska tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i na pametan način vođena tranzicija, gde se staro ne zaboravlja brzo a gde novo pristiže, omogućava da energetski miks Evrope bude mnogo kvalitetniji nego sada", kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković.

Naglašava i da se u naredne dve, tri decenije ne možemo odreći fosilnih goriva: uglja, nafte, a posebno gasa. 

Koji su potencijali Srbije

Devedeset odsto novih investicija za proizvodnju struje su iz vetra i sunca. U tim izvorima, Srbija ima ogroman potencijal.

Iz Udruženje za energetiku i rudarstvo PKS Ljubenko Savić kaže da je najveći potencijal Srbije solarna energija.

"Imamo 30 odsto veći potencijal od Nemačke ili 40 odsto od zapadnih zemlja. Imamo preko 2.000 sunčanih sati", navodi Savić.

Vlada je već donela "zelenu agendu" i kažu da se radi na unapređenju propisa i uslova koji će olakšati prihvat novih zelenih kilovata u energetski sistem naše zemlje.

"U prvom talasu, 400 megavata, napravićemo trogodišnji plan da investitori znaju kakvi su nam planovi, da se pripreme i da u nekom srednjem roku, naredne tri, četiri godine imamo 1.400 megavata zelene energije", kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Plan "Zeleni put" 

Osim privatnog kapitala, tu su i projekti iz EPS-ovog plana "Zeleni put". Najvažnije je da je i Elektroprivreda počela realizaciju svojih projekata obnovljive energije, a ključna je hidroelektrana "Bistrica" koja do kraja decenije treba da bude na mreži.

"U toku je izgradnja vetroparka ‘Kostolac’, koji će biti 66 megavata instalisane snage. Na tom području planiramo još dva vetroparka Stiško polje 1 i 2", objašnjava savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut.

Prema njegovim rečima, kada budu zatvorene najstarije termoelektrane "Morava" i "Kolubara A", na njihovim pepelištima planirana je izgradnja solarnih elektrana.

Bržoj energetskoj traziciji doprinosi i pojeftinjenje opreme i tehnologije za obnovljivu energiju. Za dve decenije, proizvodnja iz solarnih panela pojeftinila je čak 12 puta, a iz vetroelektrana tri puta.