Cene hrane u svetu u blagom padu, zašto se to ne preslikava i na naše tržište

Žaklina Stojanović, dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu rekla je za RTS da najniža karika u lancu snabdevanja trpi najveći teret, a to su poljoprivredni proizvođači. Dalji rast cena može se očekivati u onim sektorima u poljoprivredi koji beleže dugoročni pad proizvodnje - pre svega stočarstvo, napomenula je Stojanovićeva.

U vreme praznika kupujemo više hrane. Najviše novca trošimo na meso, robu koja beleži rekordne cene. Kilogram pilećeg filea košta i 860 dinara, pa je sada skuplji od svinjskog buta, čiju je cenu Vlada ograničila na 750 dinara po kilogramu.

Ekonomisti tvrde da su poslednja poskupljenja samo pokušaj trgovaca da dodatno zarade na praznicima.

Dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović rekla je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da u ekonomiji postoji efekat odloženog dejstva.

"Ova kriza koja je nastala vezana je za krizu ponude, ako pričamo o ceni hrane jasno je da je rast cene inputa izazvao direktno i porast cene tog finalnog proizvoda. Govorimo o tome šta se dešava na strani ponude i u kojoj meri proizvođači mogu da istrpe teret krize, to je glavna tema na koju treba obratiti pažnju", napomenula je Stojanovićeva.

Ko je najviše pogođen teretom krize

Profesorka Stojanović kaže da politikom koja se trenutno vodi kod nas, najniža karika u lancu snabdevanja trpi najveći teret, to su poljoprivredni proizvođači.

"Mera u kojoj oni mogu da podnesu teret vezana je i za mogućnost opstanka proizvodnje. Opasno je ukoliko idemo u tom pravcu da oni trpe ceo teret krize budući da ćemo imati pad proizvodnje što može ostaviti negativnu posledicu na razvoj ekonomije kao celine", istakla je Stojanovićeva.

Poskupljenje i pojeftinjenje

"Može se očekivati u onim sektorima u poljoprivredi koji beleže dugoročni pad proizvodnje, pre svega stočarstvo, dalji rast cena jer ako ne mogu da istrpe teret krize, i ako dolazi do pada ponude, logično je da će se rast cena hrane na lokalnom tržištu i dalje nastaviti bez obzira na pad na svetskom nivou", rekla je ona.

Dodaje da meso i mleko trpe najveći teret krize.

O trgovačkim maržama

Stojanovićeva kaže da je uvek postojao problem kolika je marža trgovaca. "Ovde je problem u tržišnoj strukturi, umesto da imao što više proizvođača, koji prodaju na malo, imamo ukrupnjavanje, njihovo objedinjavanje, imamo više ritejlera ali oni su pod jednom kapom objedinjeni", dodaje ona.

"U takvoj situaciji imamo i mogućnost da se vodi politika koja je u interesu trgovaca", zaključila je profesorka Stojanović.