Pokidane veze sa poljoprivrednicima, stočarstvo u padu, ali zarada bi mogla da bude i 15 puta veća

Nedostatak radne snage, deca koja su se preselila u grad, borba za plasman i cenu – sve to muči Miodraga Milina, proizvođača kupusa iz Taraša.

"Još par godina i ja odustajem", šali se Milin i potvrđuje da to znači da će meštani Taraša ubuduće verovatno morati da kupuju uvozni kupus.

"Ja sam se pre par godina iznenadio kad sam čuo koliko je 'Persu' prodao krompira u Tarašu", napominje Milin.

Stočarstvo beleži pad

Dugme da baciš – niklo bi. Tako se opisuje zemljište u Srbiji. I u godini suše, skupog semena, đubriva i zaštitnih sredstava poljoprivreda će biti jedna od nekoliko najjačih privrednih grana.

Nosilac će biti voće i žitarice. Stočarstvo beleži pad.

Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu navodi da je Srbija, kada je reč o mlečnim proizvodima, prošle godine imala suficit od 25 miliona evra, a ove godine za osam meseci deficit od 16 miliona.

"Kada je reč o mesu i mesnim proizvodima, tu nam se deficit povećao dva puta i iznosi sada oko 72 miliona evra", navodi Rajić.

"Pokidane veze između prehrambene industrije i proizvođača"

Prošle godine smo nahranili tuđu stoku za 190 miliona evra. Toliko smo zaradili od izvoza stočne hrane, umesto na kulenu, pršuti i siru. Pao je i uvoz živih životinja, i to za četvrtinu.

"Veze između prehrambene industrije i proizvođača su pokidane, dodajte tu i trgovinske lance koji imaju svoje interese i faktički mogu da se pojavljuju na tržištu kao uvoznici poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Onda je logično da oni traže svoj interes i da ih ne zanima jednostavno ovaj prvi deo", kaže Rajić.

Šta je problem sa zadrugama u Srbiji

Da bi marketi i prehrambena industrija dolazili na noge seljaku, a ne obrnuto, neophodno je da se udruže.

Sa nasleđenim iskustvom komunističkih zemljoradničkih zadruga težak je to posao i danas, u vreme proverenih modela ugovornog udruživanja.

Profesorka Žaklina Stojanović, dekan Ekonomskog fakulteta, ukazuje na razliku između zadrugara i kooperanata, koja se pravi u Srbiji, ali ne i u svetu.

"Kada pitate u zadruzi koliko imate zadrugara, oni vam kažu – šest ili 10. A šta su ostali proizvođači tu, pa oni su kooperanti. U svetu nećete imati razliku između zadrugara i kooperanata. Ustvari, zadrugari su vlasnici zadruge", objašnjava Stojanovićeva.

Prerađivačka industrija funkcioniše na principima svetog trojstva slova "K". Kvalitet, kontinuitet i količine. Sve ono što usitnjeni proizvođači ne mogu da postignu. 

Postoje dva puta za proizvođače

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije navodi da postoje dva puta.

"Jedan je da radite robne marke. Postoje neke veće fabrike u Srbiji koje kupuju naše voće, prerađuju ga i plasiraju ne samo na naše, nego i na druga tržišta. Imate i drugi put, a to je da gradite brendove", objašnjava Jovanović.

I strane kompanije prepoznale šta je najbolja reklama

Ime je najskuplje i najteže izgraditi. Promocija Srbije kao zemlje zdrave i ukusne hrane je zajednički posao za ministarstva poljoprivrede, trgovine, privrednu komoru, kažu stručnjaci.

Da je domaća sirovina najbolja reklama odavno su prepoznale kompanije, čak i strane.

Milica Milanović iz kompanije "Nestle" Srbija kaže da, nažalost, malo manje od polovine sirovina nabavljaju Srbiji, a razlozi su brojni.

"Začudićete se možda, ali crni i beli luk u prahu, sušeni krompir ne možemo uopšte da nabavimo u Srbiji, već ga uvozimo. Takođe, nemamo dovoljno paradajz paste koju možemo da nabavimo lokalno", navodi Milanović.

Stranci od ukusa davno odustali

Stranom kupcu najvažnija oznaka je "Zdravo". Od ukusa su davno odustali i na njega gledaju kao na bingo.

Srpski proizvodi koje najbolje poznaju i najviše traže su rakija, med, ajvar i sve od maline.

Od njive do trpeze cena hrane poraste nekoliko desetina puta. Stručnjaci kažu da ju je najbolje prodavati kroz turizam, restorane, suvenirnice, vinarije.

To je izvoz koji najmanje košta, a najviše vredi. Izvoz na kućnom pragu.