Paprene cene energenata krune profit, kompanije u "sejf modu"

Čini se da je sve bilo jednostavnije u pandemiji jer je svet bio ujedinjen u naporima da se zdravstvena kriza što pre okonča. Sada međutim, kažu analitičari, imamo političku krizu čije trajanje zavisi od kalkulacije.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije naglašava da ova kriza narušava ekonomski potencijal, pre svega tržišta u nastajanju gde spada i Srbija.

"Ako su ta procene tačne da će ova kriza biti plića ali relativno duža, onda to može da erodira ekonomski potencijal i da se posebno negativno odrazi na konkurentnost naše privrede. Iz tog razloga zabrinutost naših zvaničnika je zaista opravdana", objašnjava Stanić.

Zavisni od cene gasa i struje bore se za opstanak

U Evropi kompanije već ispadaju iz lanaca proizvodnje i distribucije, kažu u Srpskoj asocijaciji menadžera.

"Sve industrije koje imaju veliku zavisnost u svojim proizvodima od cene gasa i cene električne energije su sada relativno nekonkurentne. I države pokušavaju na različite načine raznim subvencijama da im pomognu da prežive. To se verujem dešava i ovde", kaže predsednik Srpske asocijacije menadžera Dragoljub Damjanović

Država nastoji da obezbedi dovoljno energenata i da njihova cena, koliko je moguće s obzirom na berzanske skokove, bude što niža. Stručnjaci smatraju da i kompanije treba da porade na analizi rizika.

Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta smatra da se moraju smanjiti očekivanja u vezi sa profitom. "Bolje da smanjimo očekivanja vezana za profit nego da nam biznis propadne. Šta, ako naši kupci imaju dalje probleme u lancu snabdevanja. Ako oni imaju problem sa plasmanom onda naravno da neće od nas povlačiti robu i bezveze gomilati zalihe", dodaje Ačimović.

Neizvesnost i teške odluke muče i komšije.

"Znamo da u velikoj meri to zavisi od dešavanja u vodećim ekonomijama u Evropi i u svetu. Tako da ključna su pitanja energetske stabilnosti, monetarne stabilnosti kao i neka duboka saradnja svih država u regionu", kaže Dejan Turk, izvršni direktor "A1 Srbija" i "A1 Slovenija".

Sa rastom izvoza, stopom nezaposlenosti od oko devet odsto, stabilnim kursom i još značajnom kupovnom moći stanovništva, Srbija je u boljoj poziciji od nekih drugih zemalja. Pitanje je kada i kako će se kriza preliti i kod nas. Prevelik pad kupovne moći ugrozio bi privredu, a sa tim bi došlo do budžetske neravnoteže, zaduživanja države po visokim kamatama i pada kreditnog rejtinga.