Uzelac objašnjava: Rast euribora za jedan odsto povećava ratu kredita prosečno za 30 evra

Rast kamatnih stopa u Evropi i kod nas ne prestaje da brine građane, naročito ako trenutno otplaćuju kredite koji su vezani za evro, a imaju i varijabilnu kamatnu stopu. Šta može da se očekuje u budućnosti, koliko dugoročna mogu da budu predviđanja? 

Osnivač sajta Kamatica Dušan Uzelac rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je euribor cena novca i da je teško da se razume jer novac nema cenu u novcima, već se on iznajmljuje i njegova cena se iskazuje u kamatama, u procentima na period.

"Zamislite banke koje jedna drugoj na tržištu pozajmljuju novac i na kraju dana stopa po kojoj su one pozajmljivale novac standardizuje se i normalizuje, napravi se matematički model te stope i to je euribor", objasnio je Uzelac.

Prema njegovim rečima, onoliko koliko je novac tražen među tim bankama, toliko će euribor biti veći.

"Kada uzmete da je euribor evropska cena novca, onda kada dobijete ponudu od banke koja je vezana za taj euribor onda to znači da će i vaša kamata zavisiti u budućnosti od kretanja te cene novca. Što znači da kada on bude rastao i vama će rasti rata, a kada bude padao i vama će da pada rata", napomenuo je Uzelac.

Dodao je da ako bi neko rekao kakav je ishod ratnih dejstava ili korona krize, onda bi on mogao eventualno da predvidi euribor.

"Nije euribor tu da nekoga kazni, to je suviše veliki mehanizam da bi propao, jer se na njega oslanjaju i sve banke i sve države u Evropi. Kada vi dugujete banci 200.000, to je vaš problem, a kada dugujete banci 200 miliona onda je to problem banke. Neće bankarski sektor da dozvoli da dođe do masovnog otkazivanja kredita", rekao je Uzelac.

Do kada će rasti rate kredita 

Naveo je primer da ako euribor skoči za jedan posto, sa dva na tri, onda bi rata kredita koja je bila 250 evra skočila na 280 evra, odnosno u proseku skok za jedan posto euribora, rata skače za 30 evra.

"Kredit od 100.000 evra je krupan kredit i velika je rata pogotovo na 30 godina, tako da je moguće da poraste rada ovog kredita i za 100 evra. Što je veća rata, veći je i porast rate. Bitno je znati da niko ne može da predvidi 30 godina unapred i na kraju se gleda uvek prosečna vrednost euribora. Oni koji su uzeli kredit pre pet-šest godina, imali su toliko vremena mirnog euribor, koji je čak bio i negativan. Neki kritikuju banke što nisu rekle i upozorile građane sa rizikom skoka euribora pa ih je on dočekao nespremne, jer je bilo jasno da će on da skoči", rekao je Uzelac.

Napomenuo je da je oko dva posto mirnodopska vrednost euribora, a u kriznim vremenima, kao što je sada, on može da skoči do tri, četiri, pet, išao je i do pet, ali se kratko zadržao jer su reakcijom finansijskih instrumenata centralnih banaka oborili euribor pa je on bio negativan.

Očekuje da će rate kredita do Nove godine rasti jer se ništa neće razrešiti do Nove godine, a smatra da će na proleće moći da se projektuje malo duže.

Kredit treba da reši problem, a ne da napravi drugi 

Savetuje da bi kredit trebalo da reši jedan problem i da ne napravi drugi, pa ako je građane strah da ne uzimaju kredite.

"Osnovni momenat uzimanja kredita je vaša sigurnost da možete da ga otplatite. Ako imate kapacitet da otplaćujete ratu od 300 evra, nemojte da se zadužujete više od 150, ostavite prostor da se desi nešto nepredviđeno. Banke su na neki način i zaštitni faktor, verovali ili ne, banka neće dozvoliti da se prezadužite", rekao je Uzelac i savetovao građane da pitaju u banci za najgori scenario.

Govoreći o zatvaranju ekspozitura u Srbiji, kaže da se to već dešava i da je jedna banka prošle nedelje zatvorila 16 filijala.

"Dominantna komunikacija sa bankom se obavlja transakciono, preko telefona. Neke banke su usvojile i video-pozive", kaže Uzelac.

Kada je reč o tome koliko ljudi je ostalo bez posla u bankarskom sektoru, kaže da se bankarski sektor smanjuje i transformiše.