Paušalcima teško da prežive ukidanje zaštitnog povećanja poreza – šta je rešenje

Obućari, krojači, električari, advokati, konsultanti, knjigovođe, IT inženjeri, za sve njih, oko 100.000, paušalni porez bi od iduće godine mogao da bude mnogo viši. 

Dušan Vasiljević naglašava da bi promena u oporezivanju paušala u vreme aktuelne krize i visoke inflacije značajno povećala obaveze za paušalce.

"Oni koji su imali na primer obavezu od 20.000, ako se zadrži to ograničenje od deset posto, imaće obavezu od 28.000 do 29.000 što nije malo. Ali bez tog ograničenja, ta obaveza može da ide, možda na 50.000, 60.000, što bismo svakako hteli da izbegnemo", upozorio je Vasiljević.

Kako se došlo do deset posto 

Objasnio je da u Uredbi, u određenoj odredbi postoji formula koja obračunava koliko će svako, različitih delatnosti plaćati u kojoj godini. Da se onda odmah primenila u 2020. godini, neki paušalci bi imali skok svojih obaveza možda i dvostruko, trostruko, a neki čak i pet puta.

"To znači da bi neko ko je plaćao 20.000 dinara u 2019. možda već u prvoj 2020. godini primene nove uredbe morao da plaća 50.000, 60.000 ili 70.000 dinara. Onda smo se s Ministarstvom finansija i Poreskom upravom dogovorili da te obaveze ne mogu da rastu više od deset procenata godišnje", rekao je on.

Takođe kaže da je tada zaključeno i da je dovoljno da taj period zaštite bude oko tri godine. 

Predlog za rešenje 

Analize su, kao je naveo, pokazale da će – ako bi ta zaštita o rastu samo deset procenata prestala da važi – neki paušalci doći u situaciju da im te obaveze porastu preko svake mere i da će morati da zatvore svoje radnje.

"To nije dobro za njih, za njihove porodice, nije dobro ni za društvo, jer mi želimo da oni nastave da posluju i da plaćaju porez. Zbog toga je naš predlog da se to ograničenje o rastu o deset procenata nastavi najmanje, godinu, dve ili tri godine", predlaže Vasiljević.

Imajući u vidu da inflacija dosta raste i da ne žele da paušalci onda plaćaju porez u nerealnim iznosima, kaže da su Ministarstvu finansija predložili i da se razmotri da to povećanje ide do stope inflacije, ali da bi bilo dobro da u nekom kraćem periodu ne ide preko toga.

Očekujem da bi bilo dobro da odgovor o predlozima iz nadležnog Ministarstva stigne do krajem oktobra, tokom novembra, jer ako bi se usvojio mogao bi da nađe svoje mesto u izmenama Uredbe koja uređuje paušalno oporezivanje.

Time bi paušalci već od početka Nove godine znali kako će, i koliko, plaćati porez.

Obračun za paušalce na internetu 

Ministarstvu finansija je upućen i predlog da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.

Analize NALED-a i Digitalne zajednice pokazuju da je oko 39.000 građana angažovano na poslovima u samo dve delatnosti koje su tipične za rad na internetu, nastavnici stranih jezika i virtuelni asistenti.  

"Tih 39.000 građana nisu ni u jednom sistemu, ni u jednom poreskom režimu, ne plaćaju porez i nemaju nikakve odgovarajuće benefite po osnovu plaćanja poreza. Kada bi oni pokušali da pređu u paušalni način oporezivanja, mnogi od njih locirani u većim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, imali bi obaveze oko 60.000 dinara", naveo je on.  

Spekuliše se koliko oni zarađuju na internetu, ali sva istraživanja, kako navodi, ukazuju da je prosečna zarada oko 80.000 dinara i za njih bi bilo neisplativo da od čiste zarade plate porez 60.000 dinara.

"Predložili smo da se za njih redefiniše ta formula, da napravimo razliku između onih koji posluju iz Beograda, velikih gradova i onih iz malih gradova, jer postoji razlika. Opravdano je da frizer na Vračaru ima veće prihode i po osnovu toga treba da plati veće doprinose nego frizer iz Kuršumlije", smatra Vasiljević. 

U Uredbi je prepoznat i veći broj delatnosti, kao na primer za računarsko programiranje gde nema velike razlike. Vi možete, kaže Vasiljević da živite bilo gde, jer su vam čitava Srbija i svet tržište i na prihode ne utiče to gde živite.

"Imamo 27.000 onih koji su nastavnici stranih jezika na internetu, oko 12.000 onih koji su virtuelni asistenti, oni su sada potpuno van sistema, ne uplaćuju poreze i doprinose i nemaju nikakvu zaštitu od strane države. Ako bi ih uveli u sistem, njima bi to puno značilo, mogli bi da posluju unutar sistema, da dobiju kredit, imali zdravstveno i penziono", ocenjuje Vasiljević.

Prelazak paušalaca u stalnu zaposlenost 

Naveo je i da je država pojačala kontrole u slučajevima fingiranja paušalnog oporezivanja, što je često bio slučaj obavljanja delatnosti inženjera za IT firme.

Kaže da je uveden jedan podsticajni mehanizam za one koji su spremni da zaposle ta lica koja su bila na paušalnom oporezivanju, da ih prevedu u zaposlene. 

"To je rezultiralo time da je ogroman broj IT inženjera, radnika na sličnim poslovima prešlo iz paušalnog oporezivanja u stalnu zaposlenost. To je trend koji treba zadržati i podržati", zaključuje on.

Ističe i da je procena da bi ako bi se za radnike na internetu omogućio prihvatljiv oporezovani iznos od 20.000 dinara za one koji prihoduju 70.000 dinara, da bi najmanje oko dve trećine iz sive zone prešlo i registrovalo se u paušalno oporezivanje. 

Takođe, predložena je i izmena koja bi podrazumevala smanjenje koeficijenta kojim se množi poreska osnovica za te delatnosti. 

"Procene su da bi država na osnovu toga prihodovala preko 600.000.000 dinara na godišnjem nivou, to je 5,4 miliona evra. To su značajna sredstva, ali je najznačajnije za te ljude da iz sive zone pređu u legalno poslovanje i imaju zdravstvenu, socijalnu zaštitu i da budu deo sistem", poručio je Vasiljević.