Svetska energetska kriza – racionalna potrošnja važnija od redukcije struje

Zbog sve oštrije energetske krize, Međunarodna agencija za energiju stalno poziva građane i privredu na rigoroznu štednju gasa, struje, nafte. Većina zemalja Evropske unije još u maju je proglasila prvi stepen upozorenja na moguće nestašice i redukcije energenata i pokrenula pripreme za vanrednu energetsku situaciju.

Neke članice najavljuju da će već početkom ove sedmice održati i vanredne sednice vlada kako bi analizirale trenutnu situaciju i planove za ograničenja, prvo u potrošnji gasa.

Već mesecima u zahtevima za štednju energije prednjače najrazvijenije evropske zemlje – Nemačka, Francuska, Italija, Austrija, Holandija. Građanima savetuju razne mere, čak i da kupe sveće, leti da manje koriste klime, zimi smanje grejanje.

Rukovodilac za energetiku u "Dilojtu" Željko Marković rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je racionalnija potrošnja rešenje koje se brzo može ostvariti, dok se ne izrade novi kapaciteti i reši energetska kriza kod nas i u svetu.

Gas je sve skuplji, premašuje 1.600 dolara. Nemačka i Francuska najavljuju isključenja nekih velikih potrošača.

Planovi redukcija postoje u svakom elektrodistributivnom sistemu, razlikujemo havarijske i planske redukcije.

Za havarijske redukcije moramo biti pripremljeni ukoliko imamo probem u delu sistema, otkaz nekog bitnog elementa, dok su planske one koje su namenjene merama štednje, objasnio je Marković.

Ograničen domet redukcija 

"Redukcije imaju ograničen domet u štednji, kada isključite neke kupce pa ponovo pustite električnu energiju, oni potroše ono što su planirali", napomenuo je Marković.

Ukazuje da nema linearnog efekta smanjenja. "Ako ostavimo ljude bez struje pola dana, nećemo smanjiti za polovinu njihovu potrošnju već mnogo manje jer će nadoknađivati u onim trenucima", kaže Marković.

Prema njegovim rečima, racionalizacija potrošnje je važna.

"Imamo i potrebe svih vlada da se pored redukcija pripreme za zimski period, ova kriza je proistekla iz krize gasa, gas je ono što je pokretač visokih cena električne energije, smanjene su isporuke u Severnom toku, Rusija je isporučivala gas po dugoročnim ugovorima, sve zemlje pokušavaju da napune skladišta gasa", naveo je on.

Zima je, što se tiče gasa, kritičnija, dodaje Marković i navodi da, što se tiče električne energije, nama je kritična zima, ali i leto – ovih dana su velike vrućine pa je potrošnja povećana.

Koliko košta struja

Energetska kriza počela je pre godinu dana, a od jeseni ju je produbio rat u Ukrajini. Prošlog jula prvo su skočile cene struje.

Struja se nabavlja na tržištu, imamo različita tržišta na kojima se kupuje, od "dana unapred", tu su i terminske berze gde se prodaje po nedeljama, mesecima.

Govoreći o prosečnim cenama struje na dnevnim tržištima, navodi da su one između 350 i 400 evra, što se tiče pogleda u budućnost, vidimo preko terminskih berzi, za četvrti kvartal, struja se prodaje 410 evra, a 2023. godine, cena struje je oko 300 evra po megavat-satu, što je visoko u odnosu na cene pre krize gde je bilo na nivou do 60 evra po megavat-satu.

Osvrćući se na to ko u okruženju ima višak struje, Marković kaže da Bugarska, Crna Gora, Republika Srpska imaju mogućnost da proizvedu više energije nego što su njihove potrebe, ali se ona trguje na tržištu, bilateralnih sporazuma gotovo da nema, uglavnom se zatvara preko berzi.

EPS ima smanjenu proizvodnju uglja

"Problematično u EPS-u je da nemamo dovoljno otkrivenih eksploatacionih polja da bismo mogli da eksploatišemo ugalj. Važno je naglasiti da nećemo brzo izaći iz te situacije, trebaće nekoliko godina da se EPS vrati na nivo proizvodnje uglja i električne energije od pre šest godina, kada je postizao rekorde u proizvodnji", podsetio je Marković.

Cela Evropa je ugrožena jer zavisi od ruskog gasa i nafte, neke i uglja.

Marković kaže da su prioriteti da se obezbede sve rezerve, što je moguće više u pogledu gasa, što se tiče električne energije da se pripreme potrebne količine uglja, da se napune deponije.

"Imamo i apel da se izvrši racionalizacija potrošnje, da se privreda trudi da se merama energetske efikasnosti, da smanji pritisak na sistem", dodao je Marković.

Taj apel se odnosi na industriju, kaže on, da se na krovu napravi solarna elektrana, velike industrije mogu 10 do 20 odsto da smanje svoju potrošnju.

Danak plaćaju i preduzeća i domaćinstva 

Evropske zemlje su u situaciji da su na jednoj strani primorane da podižu cene energenata, a na drugoj, istovremeno, ublažavaju posledice tih poskupljenja.

Govoreći o tome vidi li se kraj energetske krize, kaže da se kraj još ne vidi, problem je što imamo puno raznih činilaca koje je teško kontrolisati iz jednog centra, tu je niz različitih uticaja.

Što se tiče mera, Marković podvlači da danak energetskoj krizi plaćaju i preduzeća i domaćinstva i treba zaštititi slojeve stanovništva koji su ugroženi. "Imamo sistem zaštite i vlada treba da dalje razrađuje koncept i da se zaštiti što veći broj ljudi", navodi on.

"Neke zemlje su uvodile subvencije, različite su mere kojima se bore vlade pa i naša", zaključio je Marković.