Polovina automobila na sajmu kupljena za keš, prodato više od 75 vozila vrednijih od 150.000 evra

Ukoliko želimo bolji vazduh, čistiju sredinu moraćemo da uložimo najmanje 11 milijardi evra da bismo ispunili uslove iz Povelje 27 država Evropske unije koja se odnosi na sprečavanje zagađenja vazduha motornim vozilima, kažu stručnjaci sa Mašinskog fakulteta.

Sadašnje donacije nisu dovoljno dobar razlog da bi neko kupio čisto električno vozilo, jer infrastruktura zakonski nije obavezna i ne postoji. Postoje i dalje problemi oko registracije i homologacije iako se Evropa u tome veoma liberalizovala.

"Ono što smo dobili kao neke nove evropske direktive postoji mogućnost sada posle 10 godina korišćenja električnih automobila, ukupna vrednost tog auta biće nula. Zašto? Zato što je posle deset godina potrebno zameniti bateriju, zamena baterije po sadašnjim cenama je oko 10.000 evra i onda to vozilo ne vredi toliko pa se ide na projekat da se to vozilo reciklira", kaže Miloš Petrović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Uvoznici su i dalje ljuti na državu, jer uporno drži standard evro 3 za uvoz polovnjaka koji je ukinut u svim susednim zemljama.

"To znači da vozila koja zagađuju moraju da podležu određenim taksama, a vozila koja ne zagađuju da podležu određenim subvencijama. I najvažniji postulat ovog poglavlja je – zagađivač plaća. To je nešto što bi trebalo da nas vodi kada razmišljamo uopšte o subvencijama", poručuje Dušan Đurašević iz firme "Eurosumar-Suzuki".

Ranijih godina srednja klasa na sajmu mahom je kupovala na lizing, pri čemu je vrlo popularan otkup polovnih automobila i sa lizinga, a oni bogati za gotov novac. Sada, međutim, i oni sa dubljim džepom često kupuju na lizing. Odnos je otprilike 50 prema 50 posto.