Koliko će podizanje referentne kamatne stope uticati na rate kredita

Narodna banka povećala je referentnu kamatnu stopu za pola procenta i ona sada iznosi dva odsto. Taj potez trebalo bi da spreči inflaciju koja nam se u najvećoj meri preliva iz sveta. Inače međugodišnji rast cena na malo je 9,6 odsto, a prema procenama naše centralne banke inflacija bi trebalo da se smiri do kraja godine.

Povećanje referentne kamate drugi put u poslednjih mesec dana je svega jedan odsto, a strah korisnika kredita je povećan za 100 odsto.

Na primeru dinarske pozajmice od 500.000 s rokom otplate od šest godina, rata je u martu bila 8.048 dinara. Danas je veća za oko 100 dinara.

Ipak više zabrinjava najava Evropske centralne banke da bi do kraja godine mogla da poveća osnovnu kamatu za 0,75 odsto. To bi moglo da poskupi ratu za stambene kredite za nekoliko evra.

"Govorimo pre svega o stambenim kreditima koji su vezani za evro ili evro indeksirani euribor, kamatna stopa koja je uključena u te kredite će savakako rasti u zavisnosti od rasta osnovne kamatne stope Evropske centralne banke. Ono što očekujemo jeste da to ne bude drastično", kaže Nikola Dragašević, direktor sektora za monetarne i devizne operacije NBS.

Narodna banka je osim povećanja osnovne kamatne stope sprečavala prekomeran rast inflacije i čuvanjem stabilnosti kursa evra. Kažu da su te mere dale rezultat jer u menjačnicama možete neograničeno kupovati devize.

Dok su kamate niže od inflacije, možemo reći da su krediti povoljni, da se na njima čak i zarađuje. Stručnjaci savetuju da se dinarski krediti u narednom periodu uzimaju na kratak rok, a dugoročni stambeni, sa fiksnom a ne varijabilnom kamatom.

Vreme jeftinog novca prolazi. Stručnjaci smatraju da će menjanja kamata biti još do kraja godine.

"Došlo je vreme u prilog tome da se novac ponovo drži u bankama. Bili smo svi obeshrabreni na taj način zbog negativnih ili nultih kamata. One će sigurno rasti nekim tempom. Da li će stići do stope inflacije, neće tako brzo i mislim da će i dalje biti blago negativne, ali će postojati i dalje stimulans da štedite u bankama", kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da se nešto ozbiljno dešava u svetu finansija govore i padovi indeksa na berzama i kriptovaluta. To je signal da je prošlo vreme zarada na spekulacijama i da se polako vraćamo tradicionalnom bankarstvu.