Šta će proizvodnja električnih automobila doneti Kragujevcu i Srbiji

Vest koja se dugo čekala i dočekala da će nekada najprodavaniji u Evropi – "fijat 500L" zameniti električni automobil, i dalje je jedna od glavnih tema. Nova "Stelantisova" zvezda biće najbolji nastavak istorije koja je počela pedesetih godina prošlog veka, kada su tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito i vlasnik "Fijata" Đani Anjeli potpisali ugovor o početku proizvodnje "fiće" da bi se nastavila ugovorom o zajedničkom ulaganju torinske kompanije 2008. godine, zatim otvaranjem jedne od najsavremenijih "Fijatovih" fabrika u Kragujevcu i 2012. početkom proizvodnje modela "fijata 500L".

Koji model električnog automobila će se praviti u Kragujevcu i dalje je tajna, sem što se saznalo da je reč o popularnom modelu srednje klase. Nije, međutim, ni važno koji će model biti na proizvodnoj traci, već da će ponovo da se radi punom parom.

Da podsetimo, smanjenom potražnjom i dolaskom krize "Fijat" je pao sa prvog mesta najvećih srpskih izvoznika, a radnici su više vremena bili na plaćenim odsustvima nego za proizvodnim trakama ili su slati, ukoliko žele, u "Stelantisove" fabrike u Češkoj, Poljskoj i drugim zemljama.

"Možemo da budemo zadovoljni, ne samo što će se na taj način svi ti ljudi koji rade u 'Fijatu' u Kragujevcu uposliti. Sasvim druga situacija je kad uvozite nove tehnologije i kada kompletno cela zajednica ima priliku da ih usvaja, naši obrazovni sistemi upravo da se i kroz praksu da se razvijaju u tom pravcu. Velika vest za Kragujevac", kaže Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca.

Analitičari ocenjuju da je svakako dobro što smo deo međunarodne grupacije u ekspanziji koja je vlasnik najvažnijih brendova u svetu auto-industrije poput "Alfa Romea", "Maseratija", "Dodža", "Opela", "Sitroena" i drugih.

"Realno je očekivati da će ova investicija promeniti strukturu privrede grada Kragujevca i Šumadije, jer će proizvodnja električnog automobila zahtevati brojne prateće proizvodne sadržaje, što će u krajnjoj instanci imati za rezultat upošljavanje većeg broja kvalifikovane radne snage, a siguran sam da će dugoročno značajno poboljšati i izvozne performanse Republike Srbije", objašnjava prof. dr Petar Veselinović, ekonomista.

"Proizvodnja električnih automobila znači ono 'gejm čejndž', što bi se reklo, promenu proizvodnje, promenu sistema lanaca dobavljača, promenu dobavljača, to je velika šansa i za nove dobavljače, za postojeće dobavljače u Srbiji, to je zaista i velika šansa i za neke mlade ljude da se razvijaju i da uče i da ostanu u našoj zemlji", poručuje Igor Vijatov, direktor Autoklastera Srbije.

Do kraja 2023. godine radiće se na opremanju fabrike da bi sledeće godine počela proizvodnja novog modela. Analitičari kažu da to vreme treba da se iskoristi za ozbiljne pripreme.

"Ako hoćete da budete tranzitna zemlja za električne automobile, onda Koridor 10 mora da ima na svakih 20 kilometara mora da ima punilišta i to ozbiljna punilišta, velikog kapaciteta i velike brzine", naglašava Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.

Auto-industrija se na globalnom planu sporo oporavlja od posledica kovid krize, nestašice čipova zbog lošeg planiranja potreba i poslednje, krize u Ukrajini, koja je uticala na smanjenu potražnju što posledično dovodi do manje proizvodnje automobila, a samim tim i fabrike komponenti smanjuju aktivnosti. Rešenje se vidi u električnim automobilima.