Plećaš: Nuklearke u Evropi potpuno sigurne, nuklearna energija je jedina budućnost

Objasnio je da druga i treća generacija nuklearki imaju veliki betonski zid koji praktično stoji iznad reaktora i ima dvostruku svrhu – prvo da spreči da dođe do povrede samog reaktora pod uticajem recimo pada aviona, jer nuklearka može da izdrži i pad srednjeg putničkog aviona, a druga svrha tog zida je da u slučaju da se desi neka reakcija koja nije dobra da ne mogu kontaminanti da izađu bar u prvo vreme dok stučnjaci ne reaguju.

Plećaš ukazuje da je potvrđeno da dron koji je pao u Zagrebu nije mogao da nanese nikakvu štetu nuklearnoj elektrani "Krško".

"Po mom mišljenju, nuklerake u Evropi su zasad potpuno sigurne", poručuje Plećaš.

"Moratorijum na gradnju nuklearki u Srbiji nema nikakvu svrhu"

Naveo je da je nakon katastrofe u Černobilju, u Jugoslaviji donet moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i da je on još na snazi.

"Nas koji smo bili za nuklearnu energiju i koji smo planirali da se tih godina izgrade nove četiri nuklearke u Jugoslaviji, dve bi bile sigurno u Srbiji, nisu poslušali, velika je šteta što to nije urađeno. Međutim, taj moratorijum je ostao i dan-danas", navodi Plećaš.

Smatra da taj moratorijum nema nikakvu svrhu u Srbiji i da su Hrvati i Slovenci pocepali taj zakon i imaju svoj nuklearni program.

"Srbija je okružena sa 18 nuklearki na 400-500 kilometara od naše granice. Dovoljno bi bilo da se nešto desi u Bugarskoj u Kozloduju i da za dva sata vetar to nanese", dodao je on.

Ističe da je taj moratorijum sprečio i mlade da studiraju nuklearne tehnologije i da 25 godina nemamo stručnjake iz te oblasti.

Ključno je i odlaganje nuklearnog otpada, a Plećaš kaže da to pitanje dolazi kasnije i da je u ovom trenutku ključno da se rat okonča i da nijedna nuklearka ne bude oštećena.

"Nuklearna energija jedina budućnost, drugih energenata neće biti"

Sve nukelarne elektrane imaju sobe za simulaciju eventualnih akcidenata. Plećaš navodi da je obuka zaposlenih jako važna, a da su, šest-sedam godina pre nego što je "Krško" građen, ljudi išli u inostranstvo na obuku.

"Ne može svako da radi u elektrani ili da završi neki kurs. To su ozbiljne obuke koje omogućavaju ljudima da upravljaju ovako ozbiljnim sistemima", poručuje Plećaš.

Ističe da svaka nukelarna elektrana ima svoj poseban sistem zaštite i kontrole.

Od početka ratnog sukoba u Ukrajini, u svetskoj javnosti dosta je i dezinformacija o radijaciji. U strahu od zračenja, građani u Italiji, Austriji, Belgiji ljudi kupuju tablete joda. Plećaš poručuje da je to potpuno nepotrebno, a čak i opasno.

"Zaštitom ljudskog zdravlja treba da upravljaju lekari. Mi imamo naš direktorat koji je u stalnom kontaktu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i njihov zadatak je da prenesu sve informacije koje ceo svet treba da ih zna i šta i kako treba reagovati pogotovu po pitanju zaštite građana", dodaje on.

I pored svih ovih dešavanja, ni Evropa ni svet se ne odriču nuklerne energije, a u pripremi je gradnja čak sto nuklearki. A zbog energetske krize, Nemačka i Belgija spremne su i da odlože zatvaranje svojih preostalih nuklearki.

"Ja sam apsolutno siguran da je nuklearna energija jedina budućnost, jer kroz 200-250 godina nestaće drugih energenata – uglja, nafte, gasa neće biti. Ostaće jedino nuklearna energija ta koja će nadomestiti sve ostalo. Samo zemlje koje razmišljaju o nuklearnoj energiji – Kina, Indija, Japan, Koreja – moraju da grade nuklearke da bi obezbedile svoju industriju i prosperitet", objašnjava Plećaš.