RZS: Realni rast BDP-a 6,9 odsto u četvrtom kvartalu

Republički zavod za statistiku saopštio je da je, prema fleš proceni, u četvrtom kvartalu 2021. godine rast BDP-a iznosio 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Dodaje da će detaljniji obračun biti objavljen 28. februara 2022. godine.

Što se tiče turizma, u Srbiji je u decembru 2021. godine, u odnosu na decembar 2020. godine, broj dolazaka turista bio veći za 139,5 odsto, a broj noćenja za 101,2 odsto.

U decembru 2021. godine broj noćenja domaćih turista u odnosu na isti prošlogodišnji mesec veći je bio za 71 odsto, a broj noćenja stranih turista za 179,4 odsto.

Mesečni izveštaj o dolascima i noćenjima turista u komercijalnim smeštajnim objektima podnose svi poslovni subjekti (privredna društva, ustanove, udruženja, preduzetnici, itd.) koji turistima pružaju usluge smeštaja.

Promet u maloprodaji porastao u decembru za 22,7 odsto

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 22,7 odsto, objavio je RZS.

RZS je saopštio da je promet u stalnim cenama u decembru prošle godine veći za 11,2 odsto.

Kako je objavljeno, promet robe u trgovini na malo u 2021. godini, u odnosu na 2020. godinu, veći je u tekućim cenama za 15,9 odsto, a u stalnim cenama za 10,3 odsto.

Indeksi prometa odnose se na promet svih poslovnih subjekata (pravnih lica i preduzetnika) u trgovini na malo.

Promet u trgovini na malo dobijen je na osnovu redovnog statističkog istraživanja "Mesečni izveštaj trgovine na malo", realizovanog na uzorku, i na osnovu prijava PDV-a dobijenih od Poreske uprave.

Promet robe obuhvata porez na dodatu vrednost.

Industrijska proizvodnja porasla 6,3 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji je porasla prošle godine za 6,3 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Samo u decembru 2021, industrijska proizvodnja je zabeležila rast od 3,3 odsto u odnosu na isti mesec godinu dana ranije, dok je u odnosu na prosek u 2020. godini porasla za 13,1 procenat.

U decembru je na godišnjem nivou rast proizvodnje ostvaren u sektoru rudarstva za 40,6 posto, i u prerađivačkoj industriji za 2,3 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija registrovao pad od 7,5 procenata.

Proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, skočila je u poslednjem lanjskom mesecu za 12,3 posto u odnosu na decembar 2020, a proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 10,7 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 4,0 procenta, prozivodnji energije za 6,6 i proizvodnji kapitalnih proizvoda za 9,1 posto.

Decembarska industrijska proizvodnja je u poređenju sa novembrom bila, prema desezoniranim podacima, veća za 0,7 posto, pri čemu je prerađivačka ostvarila rast od 0,5 procenata.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za decembar, u odnosu na prosek 2020. godine, pokazuje da je ukupno ostvaren rast od 8,1 posto, a u prerađivačkoj industriji od 6,2 procenta.

Najveći uticaj na međugodišnji rast industrijske proizvodnje u decembru imali su: eksploatacija ruda metala, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja pića, prehrambenih proizvoda i proizvodnja mašina i opreme.

Kad je reč o rastu industrije u celoj 2021. godini u odnosu prethodnu godinu, najveći doprinos su dali: eksploatacija ruda metala, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, proizvodnja električne opreme i proizvodnja mašina i opreme.

Izvoz Srbije skočio za 26,8 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2021. godini iznosila je 50,22 milijarde evra, što je porast od 25,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je izvoz porastao za 26,8 procenata, a uvoz za 24,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

Tokom 12 meseci izvezeno je robe u vrednosti 21,62 milijarde evra, a uvezeno za 28,60 milijardi. Spoljnotrgovinski deficit iznosi 6,98 milijardi evra, i veći je za 18,3 odsto nego godinu dana pre. Pokrivenost uvoza izvozom je porasla na 75,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosila 74,3 odsto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom je u periodu januar-deembar 2021. godine iznosila 59,36 milijardi, i bila je za 29,8 odsto veća u odnosu na isti period 2020.

Izvoz je u dolarima porastao lani na godišnjem nivou za 31,1 posto na 25,56 milijardi, a uvoz za 28,8 procenata na 33,79 milijardi dolara. Deficit iznosi 8,23 milijarde dolara, što čini povećanje od 22,3 procenta.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,8%), a u uvozu Beogradski region (46,0 odsto).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 60,3 odsto ukupne razmene.

Najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije bila je Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti 2,74 milijarde evra, a uvezli za 3,77 milijardi.

U zemlje CEFTA, koje su naš drugi po važnosti trgovinski partner, ostvarili smo suficit od 2,14 milijardi evra. Izvoz Srbije na tržišta članica CEFTA iznosio je lani 3,4 milijardi evra, a uvoz 1,26 milijardi. Pokrivenost uvoza izvozom je 270,3 procenta.

Samo u decembru prošle godine, robni izvoz Srbije je porastao za 26,5 posto na 1,99 milijardi evra u odnosu na isti mesec 2020. godine, a uvoz je povećan za 36,1 procenat na 29 milijardi.

Prema desezoniranim podacima, decembarski izvoz je porastao za 4,7 odsto, a uzvoz za 0,8 posto u odnosu na prethodni mesec.