Skok cena stanova i u gradovima i u manjim mestima – da li je kvadrat ispod 1.000 evra prošlost

Milanka Latinović iz Loznice planira da sa mužem kupi stan. Kaže da je cena 900 evra po kvadratu, a da je do pre dve godine bila 650 evra.

"Cene i dalje rastu", ističe Milanka.

Među onima koji bi da kupe stan u Loznici ovo je uobičajena priča a slično je i u drugim gradovima. U Kraljevu je cena kvadrata u novogradnji skočila sa 950 na 1.200 evra.

Prema rečima Dragice Lukić iz agencija za nekretnine u Kraljevu posle karantina, za jedno godinu dana sigurno cene su značajno porasle, sigurno za nekih dvadeset odsto.

Za ekonomske stručnjake, međutim, poskupljenje nekretnina je logična posledica ekonomskih kretanja tokom pandemije.

Profesor dr Igor Mladenović sa Ekonomskog fakulteta u Nišu smatra da je cena energenata upravo posledica toga što se privreda probudila u Aziji i u Evropi i kao posledica toga je rast cene energenata.

"Svi inputi su dobili na ceni pa su se na kraju i cene stanova povećale", kaže Mladenović.

Više cene diktira veća tražnja uslovljena većom kupovnom moći, povoljnim stambenim kreditima i poskupljenjem građevinskog materijala.

Jedan od gradova gde je teško doći do stana je i Niš gde kvadrat stare gradnje košta i do 1.200 evra.

"Imamo taj efekat precenjivanja nepokretnosti ali definitivno je došlo do porasta cena nepokretnosti pre svega novogradnjegde su investitori podigli cene za oko 20 odsto što je povuklo cene i starogradnje," poručuje investitor Dušan Žikić.

Nevena Đorđević iz agencija za nekretnine u Nišu smatra da može da se desi da prođe i šest meseci dok se nađe to što je odnos kvaliteta i cene a da bude prikladno.

"Ako pričamo o kvadraturi od 40-50 kvadrata se najviše traži", kaže Đorđevićeva.

Profesor Igor Mladenović naglašava da su očekivanja da će ove inflatorne tendencije da se smanje, da će početkom naredne godine da prestanu ti inflatorni pritisci što bi trebalo da dovede do stabilizacije cena.

Pad cena stanova, čemu se mnogi nadaju, nije realno očekivati.