Читај ми!

Industriji nedostaje 50.000 tona starog papira – može li privreda da raste, a da ne šteti prirodi

Da privreda može da raste, a da ne šteti prirodi, prve su dokazale nordijske zemlje. Iskustva su prenele Srbiji kroz poseban projekat, uverene da je, uz dobro planiranje i upravljanje, taj način poslovanja velika šansa za razvoj Srbije.

Zaštita životne sredine nije trošak. U evropskom fondu, u okviru investicionog plana za Zapadni Balkan, za narednih sedam godina obezbeđeno je oko 30 milijardi evra.

"To su sredstva koja će biti uslovljena spremnošću projekata i koja će biti uslovljena tom regionalnom dimenzijom u smislu projekata koji će zaista dovesti do ubrzanja celog regiona ka ciljevima zelene agende", istakla je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije.

Srbija je prva u regionu koja ima mapu puta. Industrija, poljoprivreda, proizvodnja hrane, otpad od hrane, plastika, ambalažni i građevinski otpad izdvojeni su kao sektori sa najvećim potencijalom za prelazak na cirkularnu ekonomiju.

"U fokusu programa biće i podrška u primeni modela cirkularne ekonomije i podrška lokalnim samoupravama i podsticanje inovacije i saradnje za biznis i naučno-istraživački sektor", napominje Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine.

Uvođenje koncepta cirkularne ekonomije deo je neizbežnih promena na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

"Tu se ne radi samo o uštedi novca, već, što je još važnije, o kvalitetu života građana i konačno opstanku planete", ukazuje Jern Jelsta, ambasador Finske u Beogradu.

Apsurd je i da, dok se gušimo u otpadu, industriji nedostaje 50.000 ambalažnog stakla, 30.000 drvnog otpada, isto toliko plastike i najlona i više od 50.000 tona starog papira.

"Govorim o tome kako da ono što jeste otpad postane nova sirovina i vrlo mi je važno da kada gledamo DNK srpske privrede, da ono što je u velikim korporacijama otpad postane sirovina za neki mikro i mali biznis", kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Trenutno se radi na dekarbonizaciji. Za to će biti potreban novac i zbog toga će biti veoma važno da se taj takozvani zeleni novac, koji se ubira od kompanija zagađivača, uloži u infrastrukturu za zelenu ekonomiju. 

понедељак, 18. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње