Kuda idu cene nafte – da li se kriza u Avganistanu preliva na tržište "crnog zlata"

Na pumpama je gorivo poskupelo. To je direktan odgovor na kretanje cena nafte koje su od Nove godine skoro udvostručene. 

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da se tenzije koje se dešavaju u Avganistanu ne odražavaju na globalno tržište nafte, ali često geopolitičke tenzije se sele i u druge regione, ako se prošire na region Bliskog istoka i šire, onda bi moglo da dođe do eventualnih uticaja i na cenu nafte, na snabdevanje.

Prema njegovim rečima, tržište nafte reaguje veoma burno na svaku najavu mogućeg dešavanja.

"Bili smo svedoci u prethodnom periodu kada smo izlazili iz zime – najava da će se vratiti sve u staro stanje brzo pa najava da do toga neće doći izazvalo je fluktuacije cene nafte u toku leta plus/minus desetak dolara", kaže Mićović.

Svetski stručnjaci nisu ujedinjeni - neki kažu da cena nafte neće biti viša od 80 dolara po barelu, drugi navode da će biti iznad 100 dolara.

"Niko ne zna šta će biti u drugim sferama života, ovo su ljudi iz sveta nafte, imaju ulazne parametre kao predviđeni rast proizvodnje u nekom regionu, očekivanja aviosaobraćaja i mogu da daju realnu procenu", kaže Mićović.

"Od jutros je informacija, to će potvrditi statistički podaci koje obrađujem svakog ponedeljka, dizel je dinar jeftiniji nego prošlog ponedeljka, odreagovalo je tržište Srbije na stabilizaciju cena, od početka avgusta imamo prilično stabilne cene nafte", istakao je Mićović.

Urbana je legenda kako kaže – uvek srpsko tržište kasni za spuštanjem cene i prednjači u podizanju cene goriva u zavisnosti od cene sirove nafte, podseća Mićović.

Objašnjava da gorivo na tržište Srbije stavlja desetak firmi iz sopstvene proizvodnje ili uvoza. Oni reaguju na globalne promene, kod njih se dešava promena cena derivata nafte. Tu se prvo vidi skok cena sirove nafte ne veleprodajnom tržištu. 

O marži

Mićović kaže da marža nije dobit, iz marže morate da finansirate zahtevne uslove koje morate da zadovoljavate – tehničke, ekološke, protivpožarne.

Marže su visoke kod nas. Mićović ističe da se mora imati u vidu marža i ono što treba ulagati.

"Kod nas morate da imate rezervoar od 5.000 kubnih metara, a ne treba vam u drugim zemljama ne", kaže on.

Napominje da tržište određuje nivo marže, imamo prekograničnu konkurenciju, trećina dizela koja se potroši u Srbiji potiče iz uvoza, to je dovoljno, ne može niko da odreaguje mimo tržišnih uslova. Najveći mogu najviše da utiču na cene.

Potražnja u Srbiji je povećana, za prvih šest meseci premašili smo nivo potrošnje iz 2019. godine, kada nije bilo korone.

Potrošnja goriva u Srbiji 

U Srbiji je potrošnja derivata nafte u prvih šest meseci bila veća. Mnogo automobila je bilo u tranzitu, što potvrđuju iz Ministarstva saobraćaja i "Putevi Srbije".

Putnički automobili kupuju na našim pumpama, ali je problem sa teretnim vozilima.

"Kada je dizel u pitanju imamo najveća držana zahvatanja – ne možete da premostite tu stvar", istakao je Mićović.

Prema njegovim rečima, država je zaključila bilateralne ugovore o povratku PDV za kupljeno gorivo – otvara se mogućnost da oni u tranzitu kroz Srbiju kupe gorivo i u Srbiji.

"Administriranje, povratak tog PDV-a se usložilo da su se otvorili i sudski postupci", kaže on.

Obeshrabrićemo to malo teretnog saobraćaja koje je rešilo da koristi gorivo u Srbiji, kaže Mićović.

O biogorivu

Govoreći o biogorivu, Mićović je naveo primer nekoliko zemalja. Kada pređete granicu prema Bugarskoj, imaćete 6 odsto biodizela u dizelu i 9 odsto bioetanola u benzinu. U Hrvatskoj je oko 7 odsto biodizela i 1 odsto etanola, u Grčkoj 7, odnosno 3, u Mađarskoj 8, odnosno 6 procenata.

"To je između 5 i 10 procenata biogoriva koje kupujete u okruženju. Nas to tek čeka", rekao je Mićović.

Prema uredbi o biogorivu, od sledeće godine svi koji stavljaju to gorivo na tržište biće u obavezi da određeni procenat biogoriva stave na tržište.

Mićović kaže da se očekuje odluka Vlade koja je dužna da propiše procenat.