Zašto je poskupelo meso i ima li izgleda da pojeftini

Za kilogram mesa u Srbiji potrebno je izdvojiti oko 100 dinara više nego pre nedelju dana.

Trgovci imaju svoje argumente dok, s druge strane, proizvođači smatraju da su prošli najlošije. 

Nenad Budimović iz PKS je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da ima više faktora zbog čega je došlo do poskupljenja mesa – povećana je potrošnja, potražnja s obzirom na turistički deo godine, mali broj tovljenika koji je ušao u ciklus zbog loših uslova na početku godine, poskupela je hrane za životinje.

Upućeni kažu da je za proizvodnju kilograma svinjskog mesa potrebno 8 kilograma kukuruza. To znači da bi kilogram žive vage trebalo da košta oko 200 dinara, a on je trenutno oko 140 dinara.

"U stalnim kontaktima smo sa udruženjima farmera i cena živih životinja – tovljenika se kreće od 135 do 170 dinara žive vage, u zavisnosti od regiona Srbije. Paritet jedan prema 8 je jak, ide obično 1 prema 7 kada je cena kukuruza normalna. Došlo je do povećanja na svetskim berzama", kaže Budimović.

Uvoz mesa, koji je rezultat velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, posebno sa Evropskom unijom, još jedan je problem za naše proizvođače. 

Budimović kaže da je Srbija jedna od retkih država koja ima vrlo povoljne spoljnotrgovinske ugovore sa EU, Rusijom, Kinom, Turskom, ali to ne možemo da iskoristimo. 

Smanjen uvoz mesa, trgovanje opterećeno svinjskom kugom

"Naše barijere su pale. Za prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period 2020, smanjen je uvoz mesa za 35 odsto ali je povećan uvoz gotovih proizvoda od mesa za 14 odsto. Tu dosta uticaja ima afrička kuga svinja koja je zahvatila ceo svet", rekao je Budimović.

Objašnjava da je bolest "ekonomskog" tipa, nije zarazna za ljude, za životinje je neizlečiva i ne postoji vakcina, bolest se usled klimatskih promena proširila iz Afrike na sever Evrope, na Rusiju i Kinu.

Za ovu bolest je potreban vektor, krpelj koji prenosi bolest, zagrevanjem planete došlo je do promene u biodiverzitetu, tako da je to opaka bolest ekonomski pogubna za svinjarstvo.

"Što se tiče Srbije, drži se pod kontrolom, to što je bilo pojave na nekoliko mesta je regulisano, trgovina svinjskim mesom je opterećena ovim problemom", kaže on.

Poskupelo je sirovo meso i prerađevine. Navodi primer da čajna kobasica može da se kupi za 350 i 500 dinara, bitno je odrediti koliko dobija farmer, klaničar i trgovac.

Cena svinjskog buta u radnjama je, kako je naveo, od 500 do 550 dinara za kilogram.

Ono što bi moglo da reguliše je donošenje pravilnika o oceni kvaliteta trupova na liniji klanja, tako da ne bi bilo razlike da li je životinja proizvedena na jugu ili severu Srbije, parametri su isti, rekao je Budimović. 

Pad cene mesa nije realno očekivati

"Pad cena mesa nije realno očekivati. Bilo bi dobro za potrošače da bude tako, ali posle smanjene potrošnje mesa došlo je do povećanja potrošnje svinjskog mesa, što nije karakteristika za letnji period, s obzirom na ponudu voća i povrća, ali ono što je činjenica, pileće meso zauzelo je jedan deo potrošnje svinjskog mesa, kao do sada malo jeftinije i lakše za pripremu i konzumiranje", istakao je Budimović.

Pileći file se kreće od 520 do 700 dinara u trgovačkim objektima. 

Koje meso je najviše poskupelo

Svinjsko meso je najviše poskupelo jer se najviše i troši, po restoranima i turističkim objektima povećana je potrošnja.

Budimović kaže da ide period kada ćemo svoditi bilans proizvodnje kukuruza i sojine sačme, kao glavnih komponenti hrane za životinje. Suša je uzela danak, ali biće vrlo specifično za proizvodnju u stočarstvu.

Suša i prinos

Veliki je uticaj jer je direktno vezano za rod po hektaru, to su glavne komponente hrane u govedarstvu, živinarstvu,

Ne možemo da očekujemo smirivanje, to su berzanske robe, pa ćemo videti kako će se kretati cene.

Prema njegovim rečima, treba uraditi neku vrstu strategije, da ne bude suviše protokolarno – prilagoditi se novim uslovima uzgoja životinja, cenama, reprodukciji, selekciji – sve su to parametri koji utiču na isplativost.

Početkom godine pala je cena tovljenika, a sada je porasla, navodi Budimović. "To farmerima daje nesigurnost da li da se odluče da uđu u tov ili ne. Nedostatak prasadi koje treba da uđu u tov, može da se odrazi količinom sirovog mesa u proizvodnji." 

Najavio je da će sednica odbora Udruženja biti održana za deset dana, i da će svi relevantni učesnici u toj oblasti biti prisutni – predložiće se šta je dobro činiti da se očuva stočarska proizvodnja.

Šta muči stočare

Ukazuje na to da se najviše priča o isplativosti proizvodnje. Kada se uđe u tov svinja koji traje 130 dana, postoje ozbiljne oscilacije: na početku tova cena je jedna, na kraju druga, što može prouzrokovati gubitke.

"Farmeri se odlučuju da odustaju od proizvodnje, ne čuvaju krmače i suprasne nazimice, nemamo dovoljno tovljenika i sirovine. Treba da ostanemo nezavisni, u smislu da ne zavisimo od uvoza", rekao je Budimović.

Budimović kaže da je visok procenat potrošača koji se odlučuju za jeftiniji proizvod.

Smatra da obeležavanje proizvoda da su srpskog porekla može da doprinese drugačijem razmišljanju potrošača –  da dâ 50 dinara više, ali zato zna da je kvalitet na prvom mestu.

"Kupujemo domaće koliko god je moguće, a poruka stočarima da kroz PKS iznedrimo pravi put u smislu isplativosti proizvodnje", poručio je Budimović.