Da li će uz subvencije budućnost električnih vozila u Srbiji biti bliža

Zahvaljujući izmenama uredbe o subvencionisanoj kupovini novih električnih i hibridnih vozila, koja je objavljena krajem maja, električna i hibridna vozila ponovo mogu da se kupe uz državnu subvenciju. Granična vrednost emisije izduvnih gasova za vozila sa hibridnim motorima povećana je sa 100 na 140 grama ugljen-dioksida po pređenom kilometru, tako da primena novog, strožeg standarda, više nije prepreka za odobravanje subvencija.

Zbog toga se, u prvih pet meseci ove godine, došlo u apsurdnu situaciju da automobili sa potpuno istim motorima koji su ranije ispunjavali traženi kriterijum, više nisu mogli da se kupe uz olakšicu od 2.500 evra, zbog čega je i interesovanje za hibridna vozila drastično smanjeno.

Direktor "Tojota Srbija" Robert Lukić objasnio je za RTS da je postojao standard o izduvnim gasovima koji je bio u primeni više od deset godina i prestao je da važi u EU od 1. januara ove godine. Uveden je kaže, novi, dosta stroži, pa se promena te uredbe morala izvršiti tako da se usaglasi vrednost starog i novog standarda.

"To vam je kao razlika između santimetra i inča. Stari je merio po inčima, a novi u centimetrima. I u tom smislu izduvni gasovi su jednaki kao što su i bili samo je standard drugačiji", pojasnio je Lukić.

Takođe, naveo je da bi, ukoliko bi se taj stroži način, drugačijeg merenja primenio na sva vozila, onda bi korišćenjem subvencija ispao veliki broj modela vozila i taj nedostatak je, naglašava Lukić ispravljen.

Subvencija i za fizička i pravna lica

Aleksandra Graovac iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova istakla je da je subvencija za električno vozilo 5.000 evra, za plag-in hibridno vozilo 3.500 i za hibridna 2.500.

Na subvencije imaju pravo i fizička i pravna lica.

Navela je da je prošle godine prodato oko 800 vozila koja se ubrajaju u električna, plag-in i hibridna, mada među njima ima i nekih potkategorija koje subvencija nije prepoznala, a to su laki hibridi.

Benefiti električnih vozila

Lukić ističe da upotreba električnih vozila ide u pravcu održivih tehnologija i ekološki prihvatljivih rešenja.

"Mi imamo veliko zagađenje u gradovima, ali kada pogledamo tehnologiju moramo da pogledamo ne samu eksploataciju vozila, nego i njegovu proizvodnju, pa eksploataciju, pa reciklažu. Za proizvodnju baterija potreban je taj čuveni litijum i električna vozila jako mnogo konzumiraju tog litijuma. Za električno vozilo je, ako ga poredimo s hibridnim, potrebno cirka deset puta više litijuma", ukazao je Lukić.

Naveo je da u eksploataciji električna vozila koriste struju i da je tu veliko pitanje odakle je ta struja.

"Ako pogledate Norvešku koja 90 posto te struje dobija iz vode, to apsolutno ima smisla. Međutim, u svetu i Evropi se u većini zemalja ta struja dobija iz termoelektrana. To je sigurno nešto za šta će se tražiti rešenje u narednih 10, 30 i 50 godina", smatra Lukić.

Istakao je da reciklaža baterija zahteva ozbiljan proces, tehnološku pripremljenost, kapacitete, jer su baterije otrovne. Veruje da će se proizvodnja energije iz vetra, sunca razvijati i dalje i nekim svojim tempom.

U Srbiji oko 60 brzih punjača

Aleksandra Graovac je rekla da u Srbiji postoji oko 60 javno dostupnih brzih punjača.

"Mreža, infrastruktura kao takva nije laka da se sprovede. Tako da ova vozila zahtevaju infrastrukturu za koju su potrebne velike promene i ulaganja, tako da smo još uvek u periodu kada su hibridna vozila samo dopunjiva ili plag-in koja mogu da idu ili na jedan ili drugi pogon prihvatljivija", ocenila je Graovac.

Lukić objašanjava da kada vozite auto i kočite, ta energija se gubi, dok se kod hibridnih vozila ne gubi, već ona puni bateriju.

"Kada stojite na semaforu i nepotrebno je da motor radi, tada se koristi baterija. Kod hibridnih automobila čak 60 posto vremena koje vi provodite u gradu je na električnu energiju i u tom smislu nemate potrebu niti za infrastrukturom niti za bilo kakvim punjenjem", precizirao je Lukić.

Graovac ukazuje da je automobilska industrija u velikim promenama i da su neki proizvođači prepoznali momenat da se tehnologija i ekologija razvijaju.

"Svi sporazumi koje nameće ta ekološka regulativa su aktivni, svi proizvođači su ih potpisali i ubrzano se radi na tome da svi dostignu taj nivo zadatih izduvnih emisija da bi se postigli standardi", istakla je Graovac.

Vodonik gorivo budućnosti

Lukić navodi da u "Tojoti" veruju da je vodonik gorivo budućnosti.

"Vodonik je u eksploataciji apsolutno čist, kao i električna energija, potpuno čist, iz auspuha izlazi samo voda. Jednostavniji je u proizvodnji zato što je uzgredni produkt mnogih industrija, za sada neiskorišćen, odnosno korišćen samo za grejanje, a sasvim sigurno je vrlo upotrebljiv u kamionima, gradskim autobusima i to polako postaje trend", naglasio je Lukić.

Dodaje da su gorive ćelije potpuno jednostavne za proizvodnju, a za reciklažu potpuno bezbedne.

Očekuje da će vodonik preuzeti za 20, 30 godina primat.

Što se tiče cena i platežne moći građana za kupovinu ovih automobila, Graovac ističe da su usklađene s konkurentima iz dizel segmenta s tim da cena i dalje pada.

Očekuje da će s nekom većom eksploatacijom tih vozila i cena biti pristupačnija.