Dostavljačima posao cveta, zarade do 200 hiljada – ali sliku kvare skriveni troškovi

Na biciklu ili motoru, po kiši, snegu ili vrućini, oni stižu na vrata građana kad su najpotrebniji.

"Ja sam dostavljač koji, generalno, voli dinamičan posao, ovaj posao mi upravo to pruža. Pored te dinamičnosti, ovaj posao mi pruža i momenat fleksibilnog radnog vremena", kaže dostavljač Aleksandar Raca.

Iako se zovu dostavljači hrane, kažu, u njihovim torbama se često nađe i mnogo toga drugog.

"Satisfakcija je za samog čoveka i za mene kada možemo da pomognemo starijim osobama sa dopremom određenih medikamenata, ličnih stvari, ključeva, punjača, dokumenata, fascikli. Sve ono što običan građanin može da poruči, a da ne mora da napušta svoje prostorije, tu smo mi da smanjimo momenat rizika vezano za zarazu od kovida 19", ističe Raca.

Najavljuju se nove investicije

Da za dostavljače ima sve više posla potvrđuju i najave o novim investicijama jedne od kompanija, koja će 450 miliona evra uložiti u jačanje pozicije na 20 tržišta među kojima je i Srbija.

Generalni direktor "Glovo Srbija" Branimir Đurović kaže da korona definitivno jeste katalizator koji omogućava ubrzano usvajanje novog načina kupovine od partnera, privrednika, ali i od strane korisnika.

"Samim tim, porast od kada je krenulo vanredno stanje do danas je preko 250 posto u poslovanju, ne samo Glovo, nego celokupnog tržišta", navodi Đurović.

Među dostavljačima su ljudi od 20 do 63 godine, različitog obrazovanja, a ima i vrhunskih sportista, posebno biciklista.

Neki od njih stalni posao zamenili su boljim zaradama i fleksibilnim radnim vremenom.

Sliku kvare "prikriveni troškovi"

U zavisnosti od brzine i volje mesečno mogu da zarade i do 200 hiljada dinara, ali sliku kvare, kažu, prikriveni troškovi.

Raca kaže da većina dostavljača radi sa svojim prevoznim sredstvom, dok je sam posao dostave u ovom momentu i više nego solidno plaćen za uslove u Srbiji.

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika ukazuje da oni pokrivaju veliki broj svojih troškova koji stalno zaposleni ne moraju.

"To znači da oni nemaju zdravstveno osiguranje, osim ako su osigurani preko nekog drugog, ne ide im najčešće penzijski staž uopšte i ako se, na primer, povrede, i oni ostaju kod kuće, nemaju nikakvu nadoknadu za bolovanje, već i to moraju sami da nadoknade", objašnjava Jakobi.

Još jedan problem je parkiranje. "Oko sokolovo" vreba i njih, a svaku kaznu moraju plate iz svog džepa. Rešenju tog pitanje nadaju se u skorijem vremenu.