Šumadija beleži rast u proizvodnji cveća, primenjuju svetske standarde

Počeli su skromno, sa muškatlom i petunijom, a danas u plastenicima, na sedam hiljada kvadrata, proizvedu oko milion saksija cveća. Zaposlili su dvadesetak radnika i automatizovali proizvodnju.

"Savremena biljna proizvodnja zahteva manipulaciju svim imputima proizvodnje, kao što su temperatura, vlažnost vazduha, dužina dana, količina svetlosti", objašnjava Nikola Marković, cvećar iz Kragujevca.

Uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede u razvoj proizvodnje uložili su oko pola miliona evra. Mladi Kragujevčani razmišljaju dugoročno i kvalitetom osvajaju tržište.

"Sami uvozimo svoje reznice, sami uvozimo supstrate. Supstrat je zemlja u koju sadimo cveće, to sve sami radimo. Insistiramo da stvarno taj kvalitet bude perfektan, da bi se to isplatilo", kaže Milena Marković, cvećarka iz Kragujevca.

A računice ima, jer je samo u Šumadiji na stotine proizvođača cveća. Jednima osnovna delatnost, drugima dodatna zarada.

"Imamo čitava sela koja počinju da se bave i uspešno proizvodnjom cveća. I njihova proizvodnja se sve više usavršava, naročito u sortimentu koji prati tržište", navodi Lidija Vulović iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.

Cvećar iz Rače Ivan Đorđević kaže da jedan deo ide u prodavnice, jedan deo cvećarama, mali deo ide i u izvoz, tako da ima plasman.

Da bi tako i ostalo, a proizvodnja cveća postala intenzivnija, pored države, pomažu i opštine.

"Radi se o plastenicima vrednosti od negde 3.500 evra, gde je učešće samo deset posto, odnosno porez i PDV su plaćali sami cvećari", kaže predsednik Opštine Rača Nenad Savković.

Uprkos velikom potencijalu, cveće se uglavnom gaji na malim površinama u porodičnim gazdinstvima. Proizvodnja ne zadovoljava ni domaće potrebe, pa je uvoz gotovo trostruko veći od izvoza.