Skok plate u decembru, niža zarada u januaru – računica Miladina Kovačevića do kraja godine

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je da je u odnosu na novembar zabeležen skok prosečne plate u decembru 2020, i da se poslednjeg meseca u godini uvek beleži skok.

"Taj skok je bio negde za 8,5 odsto, a razlozi su što je došlo do povećanja plata u javnom sektoru. Povećane su plate u zdravstvu, 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U lokalnim javnim preduzećima, čak za 6,8. Ukupno povećanje u javnom sektoru bilo je 4,3 posto", istakao je Kovačević.

Naveo je da je u privatnom sektoru zabeleženo povećanje za deset odsto, zato što poslodavci u decembru isplaćuju iznose koji su veći od uobičajene plate.

"U januaru se može očekivati da će plata biti nešto niža. Ona je dostigla 662 evra po zvaničnom kursu. Ti skokovi se neće ponavljati do sledećeg decembra, ali će plata rasti shodno rastu BDP-a i primeni povećanja u javnom sektoru koja takođe slede", istakao je Kovačević.

Dodao je da će plata u javnoj administraciji od aprila biti povećana za tri odsto i da je moguće da će biti još povećanja zarada u javnom sektoru.

"U privatnom sektoru, koji je dominantan, gde su plate rasle i u ovoj godini pandemije, verovatno je da će nastaviti da rastu, s obzirom na to da će se zapravo 2021. godine najverovatnije odvijati oporavak. Rast će biti negde oko pet, šest posto. Pet posto ako verujemo prognozama MMF-a", naglasio je Miladin Kovačević.

Ocenio je da će ekonomskog oporavka od posledica pandemije biti i u zemljama okruženja, ali i u svetu.

U januaru 2021. preminulo 1.711 ljudi više nego u istom mesecu prošle godine 

U januaru je rođeno 600 beba manje nego u istom mesecu 2020. godine, a preminulo je 1.711 ljudi više. Prema podacima Ministarstva zdravlja od posledica koronavirusa u januaru je umrlo 775 osoba. Miladin Kovačević je objasnio da postoji "višak umrlih".

"Ako gledamo samo januar mesec i ako uprostimo tu priču, onda je taj takozvani višak umrlih negde oko 936, ako se ne varam. Mi preciznu statistiku o uzrocima smrti imamo tek sredinom godine za prethodnu godinu. Za januar mesec imaćemo tek sredinom 2022. godine statistiku o uzrocima smrti", istakao je Miladin Kovačević.

Naveo je da se podaci o uzrocima smrti prikupljaju od lekara, odnosno od rešenja koje lekari potpisuju i da te podatke obrađuje Institut "Batut".

Kovačević je istakao da u pojam "viška umrlih" spadaju svi uzroci smrti koji se intenzivnije ispoljavaju u jednoj populaciji koja stari.

"Mi imamo jedno dosta brzo stareće stanovništvo, depopulaciju, kako se to kaže stručno, i zato više ljudi umire. Više bi ljudi umrlo u januaru i da nije bilo kovida-19 od raznih drugih uzroka, od raznih bolesti i u tom broju umrlih najveći je broj onih koji su stariji od 65, 70, 75 godina. To je zakonomernost procesa starenja populacije", naglasio je Miladin Kovačević.

"Negativni prirodni priraštaj traje od 1992. godine" 

Direktor Republičkog zavoda za statistiku je rekao da negativni prirodni priraštaj u Srbiji traje još od 1992. godine i da je svake godine sve veći.

"On je zahvaljujući merama populacione politike nešto usporen i čini se da je taj proces manjeg intenziteta, ali generalno, negde oko 100.000 ljudi godišnje umre, oko 60.000 se rađa i na taj način imamo manje 40.000 stanovnika", istakao je Kovačević.

Poručio je da se protiv negativnog prirodnog priraštaja moramo boriti i da tome služe mere populacione politike i naveo da je situacija slična i u celoj Evropi.

"Vidimo da se zemlje u Evropi bore sa depopulacijom, svaka na svoj način. Ja sam imao kontakt sa ministarkom za populacionu politiku Mađarske. Oni su implementirali značajan broj mera, ali najvažnije su stanovi po povlašćenim uslovima za mlade bračne parove, i ta politika daje rezultata", kazao je Kovačević.

Dodao je da su se Mađari sa opšte stope fertiliteta od 1,2 podigli na 1,4, kao i da se stopa Srbije nalazi na 1,5, a da je mnogo teže vraćati se kada je stopa niža od 1,4.

Kovačević je naveo da se mere populacione politike vrlo brzo vide i da je pad nataliteta usporen, odnosno, ostao je na istom nivou.

"Popis je odložen za oktobar" 

Bilo je planirano da se popis stanovništva održi u aprilu 2021. godine, ali je, kako je naveo Miladin Kovačević, odložen za oktobar.

"U aprilu ćemo uputiti dopis Kriznom štabu da nam kaže da li nam epidemijski uslovi dozvoljavaju početak kampanje, jer je ta kampanja je počela i sada se dovršavaju svi instrumenti toga popisa, ali ona počinje u maju mesecu, masovan rad na izboru i edukaciji i instruktaži popisivača, kontrolora i celog personala. To je više od 20.000 ljudi koji učestvuju", kazao je Kovačević.

Istakao je da popis ne može da se održi telefonom i preko interneta, ali da će popisivači sa sobom nositi laptop računare koji će omogućiti neposrednu kontrolu.

Govoreći o makroekonomskoj situaciji, Kovačević je naveo da je Srbija prošla bitno drugačije od zemalja okruženja.

"Prosto je neverovatno koliko je bolje prošla kroz tu godinu epidemije od početka do kraja. Možemo navesti podatke i indikatore za celu godinu ili za neke mesece kao što je decembar ili sada januar mesec. Za celu godinu mi smo prošli sa jedan posto pada bruto domaćeg proizvoda. To je najniži pad u Evropi", rekao je Kovačević.

Naveo je da je evrozona, prema procenama MMF-a, završila prethodnu godinu sa -7,2 odsto, a ceo svet sa -3 odsto.

"Recimo neke velike ekonomije, kao što je Nemačka sa -7,2 posto, SAD sa -3,4 posto. Interesantno je, recimo, Turska je završila godinu sa +1,2 posto, a Kina sa +2,3, ili možda i nešto više, ovo je prema projekcijama MMF-a", istakao je Kovačević.

Objasnio je da je za evrozonu karakterističan porast duga, ne samo javnog, već i korporativnog koji je porastao za 116 odsto BDP-a evrozone. U Srbiji je, navodi, korporativni dug 26 odsto, a porastao je za dva procenta u odnosu na decembar 2019. godine.

"Javni dug Srbije je negde krajem godine bio ispod 57 posto. Javni dug mnogih zemalja u okruženju je preko 80, preko 100, preko čak i 150 posto, da ne navodim primere", kazao je Kovačević.

Naglasio je da je u evrozoni veliki broj ljudi ostao bez posla i da su se dešavale promene koje se neće vratiti na staro.

"Posao su gubili ljudi sa nižim obrazovanjem, sve manje će biti radnih mesta za ljude sa nižim obrazovanjem. Došlo je do promena načina rada, digitalizacija i automatizacija čine svoje. Recimo, automatizacija i robotizacija, posebno u automobilskoj industriji", istakao je Kovačević.