Odbor za finansije usvojio Predlog budžeta za 2021. godinu

Ministar finansija Siniša Mali je prethodno na sednici skupštinskog Odbora za finansije rekao da se budžet za 2021. oslanja na dva stuba, jedan je nastavak podizanja standarda građana i posvećenost programu "Srbija 2025" koji predviđa ulaganja od 14 milijardi evra u infrastrukturu, kao i prosečnu platu od 900 evra i penziju od 430 evra do kraja 2025. godine.

Mali je izjavio da je apsolutno moguće ostvariti stopu rasta BDP-a od šest odsto, što je predviđeno budžetom za 2021. godinu.

Navodi da je stopa rasta krajem 2019. iznosila 6,2 odsto, odnosno 5,2 odsto u prvom kvartalu 2020. kada se dogodio i karantin, te da je moguća stopa rasta BDP-a od šest odsto sledeće godine, upravo zbog velikog ulaganja u kapitalne investicije.

Podseća da je Vlada Srbije zajedno sa NBS reagovala odmah nakon što je počela pandemija kovida 19, sa ciljem da se negativni efetki svedu na minimum i donet je paket mera u ukupnom iznosu od preko 700 miliona dinara, odnosno šest milijardi evra, što je 12,7 odsto BDP-a.

Istakao je da mali broj zemalja može da se pohvali efikasnom i pravovremenom pomoći, ističući da su to ocene MMF-a i Evropske komisije.

"Prvi put u istoriji dražava najveći teret krize preuzima na sebe i omogućava privredi da nastavi da živi", istakao je Mali.

Veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo

Podsetio je da predlog budžeta predviđa ukupne prihode od 1.336 milijardi, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta iz 2020, kao i ukupne rashode i izdatke od 1.514 milijardi dinara, što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans budžeta.

"Projektovani deficit je 178 milijardi dinara, tri odsto BDP-a, što smo predvideli nakon pažljive analize. MMF je rekao da je to nivo deficita koji nam daje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u i pored povećanja ove godine zbog situacije sa koronom. Već naredne godine idemo ponovo ka smanjenju."

Ministar ističe da predlog budžeta predviđa još veća ulaganja u poljoprivredu, kulturu i zdravstvo zbog izgradnje infrastrukture i nabavke opreme.

Navodi da su na spisku investicija u 2021. godini, koje su predviđene budžetom, mnogi projekti: izgradnja Moravskog koridora, autoput Preljina–Požega, auto-puta Kuzmin – Sremska Rača, brze saobraćajnice Iverak–Lajkovac, auto-put Niš–Pločnik, auto-put Ruma–Šabac–Loznica.

Izgradnja Fruškogorskog koridora

Kaže da sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put "Vožd Karađorđe", koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.

Mali kaže da posle više decenija, u 2021. počinje izgradnje metroa u Beogradu, zatim izgradnja domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju. Završetak KC Srbije u Beogradu, gradnja KC Vojvodine i KC Kragujevac.

"Radimo sve što je važno za kvalitet života građana, a pre svega putna i železnička infrastruktura", naglasio je ministar.

Ističe da će biti završena i gradnja brze pruge Beograd – Novi Sad.

Mali naglašava da predlog budžeta predviđa ukupne kapitalne investicije od 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a za narednu godinu, dok su u 2010. bile svega 3,1 odsto.

"Upravo taj visok nivo kapitalnih investicija treba da omogući da ostvarimo planiranu stopu rasta naredne godine od šest odsto, kao i planirane visoke stope za naredne godine", naglasio je ministar finansija.

Program restrukturiranja Er Srbije do kraja godine

Program restrukturiranja Er Srbije biće usvojen do kraja godine, rekao je Mali.

"Na tom programu se već radi mesecima, prema primerima Er Baltika i drugim, imajući u vidu da država ne može ni sa jednim dinarom da pomogne Er Srbiji ako se ne usvoji program restrukturiranja u skladu sa regulativom EU za državnu pomoć", rekao je Mali.

Er Srbija je do krize usled pandemije poslovala pozitivno, tako da će država pomoći Er Srbiji samo kada je reč o gubicima od početka kovida, naglasio je Mali, odgovarajući na izlaganje predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića.

Er Srbija neće moći da radi u istom obimu i na isti način kao i do sada kao i svaka avio-kompanija u svetu koja trpi posledice krize sa koronavirusom i koja traži pomoć od države i mora da prođe program restrukturiranja, od smanjanja plata i broja zaposlenih, pojedinih destinacija.

"Ništa država do sada nije uradila više niti manje nego što je definisano ugovorom sa Etihadom. Na sajtu Vlade je taj ugovor i on je potpuno javan i transparentan. Sve što je sada uradila jeste u slovo i u broj ono što piše u tom ugovoru", poručio je Mali.

Izdvojen novac za pomoć turizmu i ugostiteljstvu

Ministar je u načelnom pretresu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu rekao da se od 1. januara 2021. očekuje povećanje penzija od 5,9 odsto kao i povećanje plata za zaposlene u zdravstvu od pet odsto, odnosno za ostale zaposlene u javnom sektoru od 3,5 odsto i još dodatnih 1,5 odsto u aprilu 2021.

"Takođe, za vojnike od aprila dodatno povećanje od 10 odsto", rekao je Mali.

On je rekao da se 2021. godine povećava i minimalna zarada od 6,6 odsto.

Ponovio je da će država 17. i 18. decembra isplatiti penzionerima pomoć od 5.000 dinara.

Dodao je da će biti isplaćena i po jedna minimalna zarada radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rentakar agencijama.

Povećanje plata i penzija ne ugrožava markoekonomsku stabilnost

Ministar finansija ističe da povećanje plata u javnom sektoru i penzija, što previđa predlog budžeta u 2021, ne može da ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje pošto se smanjuje njihovo učešće u BDP-u.

"Ove godine učešće plata u BDP-a je 10,4 odsto, a naredne godine biće 10 odsto. Učešće penzija će biti smanjeno sa 10,6 odsto ove godine, na 10,4 odsto BDP-a u 2021. godini", rekao je Mali.

"Dakle, ne povećavamo učešće plata i penzija u našem BDP-u. Sa druge strane, želimo građanima da ublažimo negativne posledice panedmije", naveo je Mali.

Ističe da je zaključak MMF-a da to neće ugoriziti makroekonomsku stabilnost naše zemlje, kao i da ostaje crvena linija nivo javnog duga od 60 odsto BDP-a, što predviđa i predlog budžeta za 2021.

Kada je reč o javnim preduzećima, Mali kaže da ona sada nisu ista kao pre šest ili sedam godina, pošto ta preduzeća kumulativno više ne prave gubitke već prave dobitak.

"U poslednje dve godine otkada sam ministar finansija razgovram sa njima pred kraj godine o uplati 50 odsto njihove dobiti, što je po zakonu, u budžet Srbije".

Mali je naglasio da javna preduzeća više nisu fiskalni rizik za zemlju, kao što su pre bila RTB Bor, Železara...

"Jedan od reformskih ciljeva MMF-a je i privatizacija "Petrohemije" u Pančevu, što je jedina privatizacija na kojoj oni insistiraju", dodao je Mali.

Projekcija rasta BDP-a u 2021. slična dinamici ove godine

Projekcija rasta BDP-a od šest odsto u sledećoj godini je realna i biće slična dinamici BDP-a koji smo ove godine, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Tabakovićeva je na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije rekla da rizika za tu projekciju ima, ali da su projekcije za ovu i sledeću godinu simetrične.

"Taj rast izgledaće možda neobično po kvartalima, ali je lik u ogledalu dinamici BDP koju smo imali ove godine", rekla je guvernerka.

Naglasila je da su projekcije da će nakon međugodišnjeg rasta oko nule u prvom kvartalu, u drugom kvartalu međugodišnji rast biti dvocifren i iznositi verovatno oko 12 pocenata, da bi se u trećem i četvrtom kvartalu međugodišnji rast stabilizovao na oko šest procenata u proseku.

Dodala je da, ako bi rast zone evra bio brži, možemo da se nadamo i boljem rezultatu, a ako bi on podbacio moguće je i da naš rast bude niži.

Istakla je da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će naredne godine imati više nego pun ekonomski oporavak a da će tome doprineti domaća tražnja, zatim investicije bi kao i prethodne dve godine mogle da zabeleže dovocifrenu stopu rasta, a rast lične potrošne projektovan je na 4, 5 procenata.

"To sve uključuje i planirani rast zarada u javnom sektoru, rast penzija i minimalne cene rada što se smatra održivim", dodala je Tabakovićeva i poručila da će NBS učiniti sve, kao i do sada, da očuva stabilnost deviznog kursa, finansijsku stabilnost i stabilnost cena.