Autohtona vrsta svinje sve se manje gaji, ali opstaje u zlatiborskom kraju

Baš kao što je i on pomagao dedi, Milanku u uzgoju svinja, nabavljenih pre dve godine, koje zbog male brojnosti imaju status rizično ugrožene, najčešće pomaže unuk.

"Kad smo ih kupili, ja sam se, onako, plašio. Posle sam se oslobodio, pomagao dedi i oni kad me vide, oni grokću da im dam hranu", rekao je Pavle Rogonjić.

Milanko Rogonjić navodi da su svinje otporne na bolesti. 

"Potpuno zdrave, nikakvih problema zdravstvenih sa njima nemamo, za hranjenje isto su lake. Jedu sve, ovu organsku hranu kukuruz, ječam, tikve, travu. Meso im je veoma ukusno, malo masnije od belih, ali veoma ukusno meso; ta njihova masnoća je pozitivan holesterol", naveo je Milanko Rogonjić.

Po ceo dan su na četiri hektara šume, voćnjaka i pašnjaka, pa ih je dovoljno hraniti jednom dnevno.

Po leglu bude i po desetoro prasadi po leglu, za kojima je velika potražnja. Tome, sa 30 moravki na farmi, Milanko za sada ne može da odgovori, a sve više je i onih koji se raspituju kako da i sami započnu uzgoj.

"I nama je interes da se to proširi u Srbiji da bi evntualno mogli da idemo za izvoz; ako imamo količinu, vi znate da kad je neka sitna proizvodnja, ne možete za izvoz to je malo", kazao je Milanko Rogonjić.

U uzgoju autohtone vrste pomaže i država – za umatičeno grlo daje 12.000 dinara, a ako je ih je na farmi više od 10, sleduje dodatnih 15.000 dinara po krmači. Zato Milanko sa sinovima i unucima, planira proširenje farme na 100 grla i pogon za preradu mesa.