Žito je u Mačvi dobro rodilo – ima i za izvoz, samo da cena ne podbaci

Za šabačke žeteoce, odmora nema. Na žitorodnim poljima od početka meseca, ubiru rod pšenice, koji je je ove godine veći od očekivanog.

"Ove godine je bolje nego do sada. Prinos je, kako gde, od pet do osam tona. Seme smo mi sejali naše. I lepo je, solidno. Bacili smo dosta đubriva u proleće, u jesen nismo bacali ništa, a proleće smo puno. Ja sam zadovoljan", hvali se Slobodan Dragojević, poljoprivrednik iz Šapca.

Dobro su rodile rane sorte pšenice, ali i hibridi koji kasnije dozrevaju. Poljoprivrednici rod uglavnom predaju skladištarima na čuvanje.

Milorad Gajić iz Jevremovca, kaže da je godina katastrofalno počela za ratarske kulture, ali da su, zadnje kiše su sve to izmenile.

"Tako da, sasvim korektan prinos. Mi svu pšenicu predajemo. Imamo oko 25 hektara pod pšenicom, i većinu smo skinuli do sada, ostalo je jedno dva tri hektara", priča Gajić.

Zadovoljan, ali se opet i žali i nada Slobodan Dragojević, iz Šapca.

"Sve predajemo i čekamo cenu. Prošlogodišnji rod sam naplatio pre 20 dana. Da je bar 20 dinara, da pokrijemo troškove", iščekuje Dragojević.

Na parcelama u Mačvi gde je primenjena puna agrotehnika, rodilo je i više od devet tona pšenice po hektaru, izuzetnog kvaliteta.

"Trenutno stanje je da je sedam tona prosek, u Mačvi, pa čak u Pocerini i Posavotamnavi. To je ipak jedna od najizdašnijih godina u poređenju sa prethodnima. Možemo da kažemo da je ova godina u Mačvi zaista bila prinosna. Dobar je kvalitet zrna, on se kreće od 76 do 80, 81 hektolitar, to je zavidan kvalitet", ističe Darko Simić iz "PSSS Šabac".

U Udruženju ''Žita Srbije'' kažu da je za domaće potrebe dovoljno milion i po tona hlebnog zrna. Ukoliko vreme dozvoli, žetva pšenice koja je zasejana na oko 570 hiljada hektara, biće završena za sedam dana.