Britanski Ekonomist: Neočekivani tehnološki bum u Srbiji
Digitalna tehnologija je trenutno najbrže rastuća srpska industija, a sledeća je možda proizvodnja litijuma, piše britanski poslovni nedeljnik Ekonomist u današnjem tekstu pod naslovom "Neočekivani tehnološki bum u Srbiji".
U tekstu posvećenom digitalnoj revoluciji u Srbiji, Ekonomist napominje da su na putu možda još neke dobre vesti iz Srbije za Evropu koja je krenula zelenim putem, i konstatuje da "Srbija leži na jednom od najvećih nalažišta litijuma na kontinentu, koji predstavlja osnovni sastojak za proizvodnju baterija za električne automobile".
Ekonomist navodi da tehnološki sektor čini najmanje 6,0 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda i da zapošljava oko 45.000 ljudi.
"Strane firme su u proteklih šest godina potrošile više od 500 miliona dolara na srpske startap kompanije", citira list Zoju Kukić iz Inicijative Digitalna Srbija (DSI).
Procenjuje se da je prošlogodišnji izvoz IT sektora dostigao 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara), što je povećanje od 55 procenata u odnosu na 2017, navodi se u tekstu.
List navodi i reči Nebojše Đurdevića, šefa DSI, koji kaže da bi realna suma mogla biti mnogo veća jer ima približno 10.000 frilensera koji često posluju sami i kojima plaćanja "ležu" u firmama osnovanim u inostranstvu.
"Obrazovani Srbi masovno odlaze – ali ne ako rade u tehnološkom sektoru. To je jedan od retkih sektora koji mami kvalifikovane ljude da se vrate kući. Mnogi čelni ljudi u ovoj industriji, uključujući Dragana Tomića, koji vodi Majkrosoftov razvojni centar u Beogradu, Srbi su iz dijaspore koji su se vratili sa IT veštinama, kontaktima i kapitalom", ukazuje se u tekstu.
U tom kontekstu se navodi i da je Neboša Đurdević diplomirao elektroniku 1990. godine, da je iz njegove klase od sedamdesetak ljudi u zemlji ostalo oko 40, ali da se deset vratilo.
Uloženo u digitalnu infrastrukturu
Ekonomist takođe ističe da je srpska vlada uložila 79 miliona dolara u digitalnu infrastrukturu, da sprovodi reformu regulatornog okvira i pruža poreske olakšice kako bi privukla investicije.
"U osnovnim školama se sada predaje kodiranje. Obrazovni sistem u zemlji izbacuje godišnje 5.000 diplomaca pripremljenih za tehnološke poslove. Razvoj blokčejna i video-igara već čine velike delove digitalne ekonomije Srbije", ukazuje list.
Dodaje da "Top eleven", fudbalska igrica koju proizvodi "Nordeus", najpoznatija tehnološka kompanija u Srbiji, ima 219 miliona registrovanih korisnika.
"Rio Tinto" uložio 200 miliona dolara u istraživanja
U tekstu piše da se u Srbiji pridaje sve veći značaj finansijskim tehnologijama, biotehnologijama i razvoju veštačke inteligencije (AI), i ocenjuje da je privlačenje domaćih ulagača u te sektore još uvek ide teško.
"Iako je digitalna tehnologija trenutno najbrže rastuća srpska industrija, litijum je možda sledeći. 'Rio Tinto' je uložio 200 miliona dolara u istraživanja lokacije u blizini Loznice", napominje Ekonomist.
Marni Finlejson, generalna direktorka Rio Tinta za Srbiju, kaže da bi se ruda prerađivala na licu mesta i da bi Srbija bila najveći evropski dobavljač.
Za razliku od mnogih drugih rudnika litijuma, ovaj bi bio blizu onima kojima je litijum potreban, navodi list ukazujući da je "Fijat" drugi najveći izvoznik Srbije.
Marni Finlejson kaže da "Rio Tinto" očekuje da će do 2035. godine 50 odsto automobila biti električni i da bi, ukoliko uprava kompanije da zeleno svetlo, proizvodnja krenula 2025. godine.
Finlejson procenjuje da bi, uz sve prateće industrije, to moglo da podigne "bruto domaći proizvod zemlje za nekoliko procentnih poena", piše britanski Ekonomist.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар