Kriza (ne) snižava cene nekretnina

U poslednja dva meseca, usled svetske krize, interesovanje za kupovinu stanova je sve manje. To, ipak, nije dovelo do snižavanja cena nekretnina u svim gradovima.

Za stan u Nišu potrebno je izdvojiti 650 evra po kvadratu  na periferiji do 1.400 evra za centar. 

"Cene su ostale iste, manja je potražnja za kupovinu stanova iz kredita,  kaže Saša Iskrenović iz Kodeks nekretnina.

Što je veći grad, veće su i cene stanova. U Novom Sadu kvadrat stambenog prostora košta od hiljadu do 1.700 evra. Iako je i potražnja znatno slabija u poslednja dva meseca, cene u vojvođanskoj prestonici ostale su iste.

U Beogradu poslednjih meseci stan je kupovao samo onaj ko je morao, a ni prodavci nisu rado spuštali cene.

Ipak, tržište usled slabe potražnje jeste reagovalo, pa su kvadrati pojeftinili oko 10 odsto.

Na periferiji Beograda kvadrat koša oko 1.200, a rekorderi su Novi Beogard i Vračar sa 4.000 evra po kvadratu u novogradnji.

Iako je već sada manje onih koji kupuju stan na kredit, situacija bi mogla biti još teže u 2009. godini. U budžetu je izdvojeno pet i po miliona evra za subvencionisane stambene kredite, što je sedam puta manje nego 2008. godine.

U korporaciji smatraju da će to biti dovoljno zbog manjeg interesa građana, ali ocenjuju da to neće oboriti cene stanova.

Stručnjaci kažu da je jedino rešenje u izgradnji novih stanova.

Gruba procena je da samo Beogradu nedostaje od 20 do čak do 100 hiljada stanova. Činjenica je da se sada godišnje izgradi osam hiljada.

U zemljama u okruženju, u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini cene stanova znatno su niže.