Neiskorišćeni potencijali srpske maline
Arilje je svetska prestonica maline ne samo po količini, već i po kvalitetu. Srpska malina je već godinama u samom vrhu, jer je arilljsko malinogorje idealno za proizvodnju crvenog zlata. Te prednosti, međutim, Srbija slabo koristi.
Najveća slabost nam je što nemamo plasman gotovih proizvoda kao što su sokovi, marmelade, džemovi. Čak 95 odsto maline izvozimo kao poluproizvod - u smrznutom stanju. Hoće li ova godina biti prekretnica za proizvođače da se uhvate ukoštac sa ovim problemom?
"Veoma dug i trnovit put do finalnog proizvoda od maline, da ne bude više izvoza sirovine već da imamo gotov, finalni proizvod", kaže Božo Joković, predsednik složene zadruge "Naši voćari" iz Arilja.
Izvoz je za malinare na prvom mestu, ali sa druge strane domaće tržište je skoro neiskorišćeno. Stanovnik Srbije godišnje pojede samo 900 grama maline, a Nemci i Francuzi koji malinu uvoze pojedu u proseku oko 10 kilograma godišnje.
"Moći ćemo da je kupimo u kućama zdrave hrane i trgovinama, marketima, hotelima i banjskim lečilištima u Srbiji", navodi Božo Joković.
U prerađivački pogon u kome je svaka mašina nova malinari su uložili sopstveni novac.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар