Forum u Solunu, grčko-srpsku trgovinu podići na milijardu evra

Zamenik ministra za privredu i razvoj, Stergios Pitsiorlas, rekao je u uvodnom obraćanju da 2018. predstavlja godinu ulaska Grčke u novu etapu razvoja, budući da do juna 2018. godine Atina treba da izađe iz spasilačkog programa finansijske pomoći MMF-a i evropskih partnera.

Prema njegovim rečima, saradnja Srbije i Grčke je od izuzetnog značaja za ceo Balkan, za političku stabilnost i ekonomski prosperitet celog regiona, a sve bolji zakonski i institucionalni ambijent u obe zemlje otvara mogućnosti za produbljivanje tradicionalno prijateljskih odnosa, privrednih veza i uzajamnih ulaganja.

Predsednik Grčko-srpske privredne komore, Simeon Comokos, istakao je da je Grčka značajan investitor u Srbiji, dodajući da će, i pored toga što su se pojedine grčke kompanije povukle u poslednjih par godina - njegova zemlja i dalje ostati važan partner srpskoj privredi.

Comokos smatra da zadatak broj jedan za privrednike dve zemlje treba da bude podizanje bilateralnbne trgovine na milijardu evra, što, kako je rekao, zahteva dosta uzajamnog rada i napora, ali nije nedostižno, budući da srpska privreda raste ubrzano, a i grčka hvata zalet.

On je predočio da su srpski turisti važan činilac za turistički priliv Grčcke, založivši se istovremeno za ulaganje većih napora kako bi se povećao broj grčkih turista u Srbiji.

Predsednik srpske kompanije ITM Sistems, Toplica Spasojević, naveo je da srpska ekonomija danas nema drugu opciju do Evropske unije, s obizrom na to da je 65 procenata poslovanja srpskih preduzeća vezano za saradnju sa zemljama EU.

Pozivajući grčke poslovne ljude da ulažu u Srbiju, Spasojević je kao značajne prednost naše zemlje istakao sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom i Belorusijom, stabilnost dinara koji je agencija "Blumberg" proglasila drugom najuspešnijom valutom na svetu po perfotmansama u prošloj godini, nisku i stabilnu inflačiju koja obezbeđuje predvidivost poslovanja, kao i činjenicu da je rast BDP-a iznosio 1,9 odsto u 2918. a da se za ovu godinu predviđa tri procenta.

Ovlašćeni ministar za ekonomske odnose u Ambasadi Grčke u Beogradu, Lambis Kunalakis, predstavio je u uporednoj analizi sektora dve zemlje mogućnosti za produbljivanje i unapređenje bilateralne saradnje, navodeći da se grčka ekonomija vratila rastu u 2017. predvođena izvanrednim rezultatima turističkog sektora, kao i povećanjem priliva stranih direktnih investicija i jačanjem izvozniih aktivnosti.

Prošlogodišnje privatne investicije u Grčkoj dostigle su najviši nivo u šest godina u iznosu od 9,9 milijardi evra, a poboljšani ekonomski rezultati su doprineli značajnom unapređenju privredne klime i rastu indeksa poverenja potrošača.

Ekonomsko poboljšanje dodatno je unapređenjo uspešnom implementacijom Programa podrške stabilnosti, što je olakšalo povratak Grčke na finansijska tržišta i omogućilo bolje finansijske uslove za nove poslove.

Grčka država se vratila u julu 2017. na međunarodno tržište kapitala posle tri godine odsustva, gde je plasirala petogodišnju obveznicu u vrednosti tri milijarde evra, uz prinos od 4,625 odsto.

Servisiranje grčkog državnog duga je značajno olakšano, pošto je prosečna ponderisana ročnost kredita produžena na 32,5 godina.

Desetogodišnja državna obveznica, koja je plasirana u decembru prošle
godine, zabeležila je najniži nivo prinosa u deset godina od 4,39 procenata, što je na nivou s početka 2008. godine.

Brojne mogućnosti za zajednička ulaganja 

Srpskim privrednicima su predstavljene mogućnosti za ulaganja u sektor energetike, pri čemu je naglasak stavljen na projekte vezane za obnovljive izvore energije (RES), gde Grčka predviđa investicije od 1,5 milijardi evra u narednih nekoliko godina, kako bi udeo "zelene energije" u ukupnoj proizvodnji struje dostigao 50 odsto do 2030. godine.

Takođe je istaknua brza ekspanzija u oblasti istraživanja ugljovodonika uz učešće vodećih svetskih multinacionalnih kompanija. Projekti vezani za mrežnu konekciju, kako je rečeno, procenjuju se na 2,5 milijardi evra.

Grčka je u 2017. godini petu godinu uzastopno oborila vlastiti rekord po broju dolazaka turista. Tu zemlju je lani posetilo približno 30 miliona turista, sedam odsto više na godišnjem nivou, a prihodi od turizma su dostigli 15 milijardi evra, zbog čega se ova grana smatra grčkim izvoznim šampionom sa udelom od 18,6 procenata u BDP-u i sa učešćem od 23,4 posto u zaposlenosti.

Zemlja planira da do 2021. godine broj dolazaka turista poveća na 35 miliona, a prihode od turizma na 20 milijardi evra. To zahteva ulaganja u iznosu od 6,5 milijardi evra u narednih pet goina, pođednako iz javnog i privatnog sektora. Evropska investiciona banka je najavila prošle godine skoro dve milijarde evra investicionog budžeta za projekte u grčkom turističkom sektoru.

Očekuje se da će krajnji rezultat biti doprinos tog sektora BDP-u od 43 milijarde evra, dodatnih milion zaposlenih i 105.000 novih ležajeva sa pet zvezdica podizanjem novih ili nadogradnjom postojećih smeštajnih objekata.

Kada je reč o mogućnostima jače bilateralne saradnje u agro-prehrambenom sektoru, istaknuto je da zemlja raspolaže sa 5,1 milion hektara obradivih površina, da ima 709.450 farmi, i da poljoprivreda čini 3,5 odsto BDP-a, a zapošljava 1,2 miliona ljudi. Izvoz poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini vredeo je 5,6 milijardi evra, odnosno 22,3 procenta ukupnog izvoza zemlje.

Takođe je rečeno da grčka prehrambena i industrija pića ostvaruje godišnji prihod od 14,2 milijarde evra, što je udeo od 25 odsto u ukupnoj industriji zemlje, a prostor za povecćanje međusobne saradnje vidi se u stočarstvu i živinarstvu u smislu podizanja novih farmi, u organskoj proizvodni, industriji ambalaže, itd.

Takođe je ukazano na brojne mogućnosti za zajednička ulaganja u razvoj IKT industrije, za saradnju u farmaceutskoj industriji, i brojnim drugim granama.