Konrolisan put od srpske njive do ruske trpeze

Izvozom voća i povrća može se baviti samo pravno lice koje ima u vlasništvu i zakupu hladnjaču kapaciteta 500 tona voća ili 200 tona povrća. Uslov je da ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju, prostor za klasiranje i fitosanitarni pregled.

Kontrolu kvaliteta srpskog voća i povrća na izvoznom carinskom terminalu zajednički obavljaju inspektori srpske fitosanitarne i ruske federalne službe. Usaglašeni su i propisi i principi rada. Najnoviji sistem koji je urađen uz podršku EU omogućio je lakše praćenje i kontrolu robe.

"U sistemu pregleda se promenilo to je što mi sada imamo uslove da pratimo robu od samog mesta proizvodnje, preko proizvođača. Imamo uvid na kojoj parceli je proizveden proizvod u kojoj količini i kako je taj proizvod došao do otkupljivača odnosno kako je namenjen za drugo tržište", navodi Nenad Milojević iz Uprave za zaštitu bilja.

U slučaju da se prilikom fitosanitarnih pregleda utvrdi da ima nekih štetnih organizama ili da roba ne odgovara kvalitetu, za takvu robu se ne izdaje sertifikat i ona se vraća proizvođaču. U proces kontrole, osim fitosanitarnih inspektora, uključena su i stručne službe PKB-a "Agroekonimik".

"Naš posao je da nakon kontrole odradimo unos u tu centralnu bazu i da prekontrolišemo svu dokumentaciju koja je dostavljena od samog izvoznika. Dokumentacija mora da ima sledljivost robe koja ide od njive do momenta izvoza i da ima određen kvalitet koji je neophodan da bi se roba izvezla. Mi izdajemo sertifikate, pre plombiranja od strane fitosanitarne inspekcije, koja nakon toga plombira kamion koji je već pregledan", navodi Valentina Jastšenjski Zdravković iz PKB-a "Agroekonomik".

Pre odlaska na strano tržište voće i povrće prolazi fitosanitarni pregled.

"Svo sveže sezonsko voće, koje se nalazi kod nas prođe kroz prostor, gde se vrši fitosanitarni pregled. Trenutno je akcenat na jabuci. Imamo nešto malo povrća, celer je interesantan, pošto i on ide na rusko tržište, ali je sada jabuka dominatna", navodi Milojević.

Do sada je najviše nepravilnosti bilo formalno pravne prirode. Recimo, kada izvoznik prijavi više robe nego što njegova registrovana površina može da proizvede. Jer nije registrovao zemlju koju je iznajmio. To se rešava dodatnim izjavama. Za sada se ovako kontroliše samo izvozna roba, ali treba očekivati da se isti sistem kontrole u budućnosti primeni i na supermarkete i pijace. Uslovi postoje.