Akcioni plan 115 mera udvostručiće privredni rast regiona

"Sve vlade regiona su usaglasile i usvojile Akcioni plan sa 115 mera, od uklanjanja necarinskih barijera, do sinhronizacije propisa i dokumentacije, i obavezale se da će zajedno raditi na njihovom sprovođenju. To će obezbediti uslove da udvostručimo privredni rast u našem regionu", kaže Čadež za Tanjug.

Čadež kaže da će primena ovog plana omogućiti da privreda Srbija brže dostigne prosek Evropske unije.

Novi zakon o dualnom obražovanju, kaže, osnova je za usklađivanje našeg obrazovnog sistema sa potrebama privrede i stvaranje baze kvalifikovane radne snage neophodne za brži privredni rast. 

"Mi smo prva zemlja u regionu koja je usvojila ovaj zakon. Kroz pilot projekte, do sada je u dualno obrazovanje uključeno 2.000 đaka, 60 srednjih stručnih škola, 19 obrazovnih profila i 200 kompanija, a više od 1.800 kompanija je izrazilo spremnost da sarađuje sa školama i postane deo sistema dualnog obrazovanja", navodi Čadež. 

Vlada i privreda su, ističe, unapredile komunikaciju, počele su novu vrstu dijaloga, u kojem, kaže "jedna drugu slušaju", što je, ističe, među najvažnijim rezultatima Privredne komore Srbije u procesu zastupanja privrede. 

Tokom ove godine, dodaje, od 93 inicijative privrednika za izmene i dopune zakona i drugih propisa, koje je PKS uputila vladi i nadležnim ministarstvima, usvojene su 34.

Predstavnici kompanija učestvovali su u izradi više od 40 nacrta zakona i podzakonskih akata, kaže Čadež, navodeći primer, da je tokom izrade Zakona o privrednim društvima prihvaćeno čak 65 odsto predloga i komentara privrednika. 

Čadež kaže da su digitalizacija javne uprave i pojednostavljenje administrativnih procedura privredi ove godine olaksali poslovanje i doneli značajne uštede. 

"Umesto papirne fakture koja košta 1,06 evra, uvedena je elektronska, znatno jeftinija 35 centi. Privrednici više ne moraju da overavaju zdravstvene knjižice zaposlenih, da podnose zahtev i čekaju u redovima", napominje predsednik PKS. 

Država će to, kaže, automatski uraditi na osnovu podataka o uplaćenim doprinosima, što će, prema Čadežovim rečima, privredi uštedeti oko 500.000 radnih sati, odnosno više od 1,5 miliona evra. 

"Takođe, zahvaljujući objedinjenoj bazi u Centralnom registru, prvi put posle 1963. godine, kompanije nemaju obavezu da Republičkom zavodu za statistiku šalju podatke o broju zaposlenih, što su više od pet decenija radile i to u 'papirnoj formi'", navodi Čadež. 

Nedavno usvojene zakonske izmene, po oceni predsednika PKS, doneće sledeće godine značajne podsticaje, pre svega, početnicima u poslovanju, što će, kaže, doprineti razvoju preduzetništva i novom zapošljavanju. 

"Oni koji registruju predužetničku radnju ili osnuju firmu, u godini osnivanja i narednoj godini, biće oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa na svoju platu i zarade do devet zaposlenih. Uz to do sada važeće olakšice za zapošljavanje novih radnika ostaće na snazi do kraja 2019. godine, tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65 do 75 odsto", podseća Čadež.