Siva ekonomija nepoznanica za mnoge građane Srbije

Najvažnije je da se svest stanovništva u borbi protiv sive zone kreće u pozitivnom smeru i devet od deset stanovnika je podržava. Ipak, tek svaki peti je spreman da prijavi radnju ako ne dobije račun, a svaki treći bi prijavio poslodavca koji zapošljava radnike na crno.

"Natpolovično je uverenje građana da je država odlučna u suzbijanju sive ekonomije. Tako da možemo da kažemo da politička volja postoji, ali što je možda još važnije postoji percepcija građana da ta politička volja jača", kaže Vladimir Tipsarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a.

Država ipak ima moć da ublaži složen problem sive ekonomije koji nije daleko od mentaliteta. To se može uraditi i kaznama, ali i podsticajnim merama poput akcije "Uzmi račun i pobedi".

"Ako imate dobru infrastrukturu, vidite da država radi nešto za vas – lakše će se platiti porez. Stepeni poreza u Srbiji su srednji ili niži. Ja platim na dohodak u Nemačkoj 42 odsto, ali ovde se plati 13 odsto", navodi Birger Nere, vođa projekta GIZ-a.

Svaki četvrti radnik priznaje da deo ili celu platu prima na ruke. Otuda digitalizacija i bezgotovinsko plaćanje ima neprocenjiv značaj za suzbijanje sive ekonomije.

"Oni imaju prednost brže i efikasnije dobijaju servis. Država ima prednost, svaka transakcija izvršena mobilnim telefonom, umesto gotovinom, je oporeziva evidentirana transakcija. Što se tiče banke, banka ozbiljno pojeftinjuje svoj servis zato što nema manipulativnih troškova", objašnjava Mirko Španović iz "Adiko" banke.

U cilju popularizacije plaćanja poreza, ankete pokazuju da bi svaki treći građanin ponovo učestvovao u akciji "Uzmi račun i pobedi" koji se očekuje početkom 2018. godine.