Navodnjavanje – mera protiv suše
Sredinom septembra očekuju se precizne procene štete koju je izazvala suša. Upućeni kažu da su gubici, samo u ratarskim kulturama, oko 600 miliona evra. To i ne čudi ako se zna da se samo u Vojvodini zaliva svega desetak odsto useva. Rešenje su, slažu se i poljoprivrednici i država, sistemi za navodnjavanje. Započela je njihova izgradnja i prenamena, a cilj je da se samo ove godine navodnjavanjem obuhati oko 50.000 hektara.
Na 10 lokacija u Vojvodini i jednoj u centralnoj Srbiji, radi se na prenameni sistema. Kanali za odvodnjavanje, sada će vodu i dovoditi do useva. Prvi posao je završen, dvonamenski sistem "Međa" kod Zrenjanina.
"Banat je poznat po lošim terenima, po lošem kvalitetu zemlje, po malom vodnom režimu, znači vrlo malo padavina imamo. Sigurno bih više hektara mogao da uradim, da osposobim navodnjavanje ako država uradi svoj deo posla", kaže Tomislav Uljarević iz sela Međe.
"Imaju ovi veći, možda veće parcele, inače mi što smo manji poljoprivrednici kod nas su usitnjene sve parcele i dok se ne uradi komasacija od navodnjavanja nema ništa", kaže Miroslav Denda.
U narednih mesec dana trebalo bi da počnu radovi i na hidrosistemu Mačva, koji će navodnjavati oko 11.000 hektara. Dve velike crpne stanice završene su pre pet godina.
"To je srce sistema i stvaraju se uslovi za nastavak, dogradnju i kompletiranje sistema. Još treba da se uradi petnaestak manjih crpnih stanica i ustava, regulacionih ustava, dovođenje vode za pokretanje sistema", kaže Dragan Topalović, direktor "Vodoprivrednog preduzeća Sava Šabac".
Ove godine, prema najavama nadležnih, u navodnjavanje će biti uloženo oko milijardu i po dinara.
"Ovo je tek početak. Nama je ideja da svake godine najmanje 50.000 hektara stavimo pod sistem za navodnjavanje, i da za pet, šest godina dođemo do tih željenih 300 - 400 hiljada hektara zemljišnog podsistema za navodnjavanje", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Dok do toga ne dođe, poljoprivrednici će u sušnim godinama sabirati minuse. Tako je i ove godine na primer, rod kukuruza, kažu upućeni, manji za 3,5 miliona tona, tj. 525 miliona evra.
"Da je njiva navodnjavana, dva klipa bi bila iste veličine, ali i jedan i drugi bi bili znatno veći. I u normalnim godinama koje nisu sušne, biljkama treba više vode, sigurno je da bismo mogli da podignemo prosečne prinose do 50 odsto. A ako navodnjavamo u sušnoj godini onda bi prosečan prinos bio za 100 odsto veći", kaže Živorad Saković iz "Žita Srbije".
Država će poljoprivrednicima subvencionisati bušenje bunara i nabavku pumpi sa 50 odsto, a od jeseni će se resorno ministarstvo baviti i klimatskim promenama u poljoprivredi.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар