Koga će najviše pogoditi nove hrvatske takse?

Ko hoće na hrvatsko tržište, a nije član EU, moraće da dobije potvrdu da je voće i povrće koje želi da izveze u skladu sa tržišnim standardima. To ne bi možda bila vest da briga o kvalitetu ne košta izvoznike umesto 12 – 270 evra. I to za svaki inspekcijski nadzor ili kontrolu i svaku vrstu voća i povrća.

"Poenta je da naši ljudi jedu kvalitetno, nije ovo mera kojom sprečavamo uvoz. Devedeset kuna bila je najniža, pomalo čak i smešna, ovo je na nivou EU, 2.000 je realna", kaže ministar poljoprivrede Hrvatske Tomislav Tolušić.

Dodatan nadzor za maline, višnje, kupine, lubenice, dinje, tikvice, patlidžan...

"Ta povećanja utiču na povećanje cena i na zastoj proizvoda i ovo će uticati, koliko, videćemo u budućnosti", kaže izvoznik maline Rade Ljubojević.

Mera će pogoditi tamošnje uvoznike, ali i ovdašnje proizvođače čiji je izvoz poljoprivrednih proizvoda vredan 116 miliona evra – i raste.

"Dvadeset tri miliona čine voće i povrće. Mi drugu godinu beležimo rast izvoza voća i povrća u Hrvatsku. Samo 2016. imali smo rast izvoza od 57 odsto. I taj trend se nastavio i u prva dva kvartala ove godine, a radi se o više od 160 naših proizvođača koji izvoze u Hrvatsku. Ova je mera na koju mora da se odgovori", kaže predsednik PKS-a Marko Čadež.

Beograd odgovara – reč je o kršenju SSP-a, pa namerava da se obrati Evropskoj komisiji. Pre toga Makedoniji, BiH, Turskoj, koje takođe pogađa ova odluka, da bi pred tim telom nastupili zajedno.

"U članu 36 SSP-a jasno se kaže da nakon stupanja na snagu ovog sporazuma neće biti povećanja carina ili dažbina koje imaju isto ili slično dejstvo, niti će biti mogućnosti da se one promene. Ukoliko odluka ostane na snazi, mi ćemo morati recipročne mere da sprovodimo i ne bismo voleli da dođemo u tu situaciju", kaže ministar trgovine Rasim Ljajić.

Sa željom da bilateralno reše problem, iz Vlade su zatražili razgovor sa hrvatskim kolegama.